A 350: Nova Erbasova zvezda na nebu
27. februar 2013.U centrali Erbasa skromnost je poslednjih sedmica strana reč. „A 350 biće najmoderniji avion za interkontinetalne letove“, tvrdi Ekart Frankenberger. On je šef proizvodnje, i odgovoran je i za model A 350 koji se proizvodi u Hamburgu-Finkenverderu. Tu se sklapaju prednji i zadnji deo letilice, koja će biti najštedljiviji avion na svetskom tržištu.
Od polovine 2014. godine biće okončana i završna montaža novog Erbasovog aviona, ali ne u Nemačkoj, već u Tuluzu, u Francuskoj. Radnike u plavim zaštitnim uniformama zameniće ljudi u belom, koji će obaviti poslednje provere. Tako menadžment drugog najvećeg proizvođača aviona na svetu zamišlja efikasan proizvodan proces, koji bi trebalo da avio-industriju uvede u novu eru proizvodnje aviona, logistički i tehnološki.
Tri verzije aviona
„Gotovo 53 odsto materijala na ovom avionu čine karbonska vlakna. To je sada najveći procenat u nekom civilnom avionu. Zbog toga će potrošnja goriva biti manja za 25 odsto, a samim tim i troškovi. Putnici će imati više prostora na raspolaganju pošto je trup aviona znatno veći“, objašnjava Frankenberger.
Model A 350 imaće tri verzije sa kapacitetom od 250 do 350 putnika. U leto 2017. na tržištu bi trebalo da se pojavi najveća verzija tog aviona. Konstruktori tvrde da će A 350 imati manju potrošnju od konkurencije. Biće mu potrebno šest odsto kerozina manje u odnosu na Boingov 787 i 30 odsto manje u poređenju sa modelom B 777.
S obzirom na to da je i u avio-industriji energetska efikasnost letilica postala predmet diskusije, stručna javnost je podeljena u tome da li bi i u kojoj meri uopšte trebalo primenjivati električne sisteme u kombinaciji sa hidrauličnim. Pri tome najvažnija je bezbednost leta i pouzdanost motora.
Preciznost manja od jednog milimetra
Kod modela A 350 primenjuje se nešto drugačija tehnologija, u odnosu na baterije koje su stvarale probleme u Boingovom Drimlajneru. Zbog kontroverzi sa litijum-jonskim baterijama, Erbas je odlučio da potraži drugo rešenje, ukazuje Frankenberger: „Avioni koji se više oslanjaju na električne pogone uvek su bili predmet ozbiljnog istraživanja – koliko sistema u avionu se oslanja na tu vrstu energije, a koliko na klasično gorivo? U tom smislu je A 350 nešto konzervativniji od Boingovog 787. Mi se i dalje više oslanjamo na snagu motora, sistemu su manje zavisni od električnim akumulatora.“
Princip proizvodnje pri konstruisanju novog Erbasovog modela, takođe je drugačiji od konkurencije iz Sijetla. Boing i dalje pribegava većim, gotovim konstrukcijama, dok je samo trup Erbasovog avion sačinjen od četiri dela, koji se delimično spajaju uz pomoć laserske tehnologije. „Ovde u proizvodnim pogonima imam posebno velike panele“, kaže Frankenberger. „Prilikom montaže imamo gornje i donje delove trupa duge 14 metara, koji se veoma precizno sklapaju. Preciznost manja od jednog milimetra garantuju instrumenti koji se mogu uporediti sa onim u mašinogradnji."
Nema više kablova na sve strane
S ciljem da se ostvari potpuna perfekcija i u oblasti ergonometrije unete su izvesne promene. Nekada su prilikom proizvodnje aviona električni kablovi visili na sve strane, a kroz njih bi se probijali radnici električari. Montaža Erbasovog 350 je drugačija. „Princip smo nazvali kurnom. Delovi dugi i do 14 metara su prethodno potpuno montirane, uključujuči i sve unutrašnje elemente, kablove i cevi, koje uz pomoć dizalica ugrađujemo u trup aviona, što omogućava daleko prijatnije uslove rada“, kaže Frankenberger.
Na novom Erbasovom avionu se grozničavo i ubrzano radi, sve u cilju poštovanja definisanih rokova koje je Boing svojevremeno probijao. U proizvodnji je trenutno pet primeraka, koji će najpre biti testirani, da bi polovinom 2014. mogli i da polete u pravcu nekih udaljenih destinacija.
Autori: Sven Anert / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković