200 godina od rođenja Fridriha Engelsa
28. novembar 2020.
Kakav svet je zatekao Fridrih Engels 1820. kada se rodio? Industrijska revolucija se iz Engleske širila poput požara, kapitalizam je zapošljavao mase radnika.
Fabrički dimnjaci puše se i u Engelsovom rodnom mestu, Barmenu koji danas pripada Vupertalu u zapadnoj Nemačkoj. Fridrihov otac je vlasnik fabrike tekstila.
Mladi Engels uči i tačno razume kako funkcioniše kapitalizam. Od sina industrijalca postaje najpoznatiji kritičar kapitalizma - zajedno sa Karlom Marksom.
„On je bio čovek koji se ujutro častio škampima i šampanjcem, a uveče sa devojkom skitao po siromašnom radničkom kvartu Mančestera. Bio je i jedno i drugo, kapitalista i revolucionar. U svakom slučaju imao je izražen osećaj za pravdu", kaže Ekehard Loviš, vajar iz Vupertala, autor skulpture Engelsa povodom 200 godina od rođenja filozofa i revolucionara.
Rana mladost i sukob sa ocem
Kao najstarije od devetoro dece, Fridrih Engels je po želji oca trebalo da preuzme fabriku i posao sa tekstilom. Godinu dana pred maturu, otac naslednika ispisuje iz gimnazije kako bi mogao da počne stručnu obuku za komercijalistu i trgovca.
Otac i sin se često sukobljavaju: mladi Engels uviđa i protivi se protivrečnost između protestantske pobožnosti i kapitalističkog ponašanja. Sa samo 18 godina objavio je svoj prvi društveno-kritički tekst: „Pisma iz Vupertala".
„Strašna je beda u nižiim klasama, naročito među fabričkim radnicima u Vupertalu. Samo Elberfeldu, 1200 od 2500 dece školskog uzrasta je lišeno obrazovanja i odrasta u fabrikama, samo da vlasnik fabrike ne bi morao da zaposli odraslu osobu čija je plata duplo veća od one koju daje detetu", elokventno i drastično je formulisao pod pseudonimom Fridrih Osvald.
Po završetku stručne obuke, 1841. je dobrovoljno odslužio vojni rok u artiljeriji Kraljevske pruske garde u Berlinu. Kao gost student pohađa univerzitetska predavanja iz filozofije, orijentalnih jezika i finansija. Kreće se u levičarskim intelektualnim krugovima.
Susret sa Marksom
Konačno, 1842. u Kelnu, 22-godišnji Engels se prvi put sreo sa dve godine starijim Karlom Marksom, u to vreme još uvek glavnim urednikom „Rajniše cajtung".
Engelsov otac šalje Fridriha u svoju tkanicu pamuka u Mančesteru. Tamo upoznaje sestre Berns - Meri i Luizu, Irkinje koje su radile u toj fabrici i s kojima će kasnije živeti, delom posebno, delom utroje. Engels je bio protivnik braka. Nije imao dece, ali se brinuo o vanbračnom Marksovom sinu.
U Mančesteru se upoznaje sa nehumanim uslovima života i rada tekstilnih radnika i svoje utiske stavlja na papir u socijalnoj studiji „Situacija radničke klase u Engleskoj" gde o promeni uloga u porodici piše:
„Žena radi u fabrici, hrani porodicu, muškarac sedi kod kuće, čuva decu, sprema i kuva".
Saradnja sa Marksom, koji je u međuvremenu emigrirao u Pariz, sve je tešnja. Engels postaje jedan od autora „Nemačko-francuskih godišnjaka" koje su izdavali Karl Marks i Arnold Ruge. Engels nasupa kao govornik na prvim komunističkim sastancima održanim u Elberfeldu 1845. godine.
Zatim se sa Marksom seli u Brisel. Zajedno putuju u London i Mančester. U Londonu se 1847. pridružuju „Ligi pravednih", kasnije „Ligi komunista" - za koju su godinu dana kasnije napisali čuveni „Komunistički manifest".
„Bez Fridriha Engelsa mnogi tekstovi Karla Marka nikada ne bi bili objavljeni. Tek sa Engelsovom intervencijom postali su politički stavovi, a bez Engelsovog novca, Marks bi umro od gladi. Komunistički manifest je zajednički rad. Veći deo je napisao Marks, ali od Engelsa potiče vatrenost koja se i danas može osetiti u njegovim tekstovima, ta spremnost da se da jasna politička izjava, a zatim da se energično brani. Time je prožet Komunistički manifest", kaže ekonomski istoričar Verner Plumpe sa Univerziteta u Frankfurtu na Majni u intervjuu za Dojčlandfunk.
Engles je prisutan kada u proleće 1849. u Vupertalu protestuju radnici, kasnije takođe u ustanku u Badenu. Posle poraza tog ustanka pobegao je u Švajcarsku i dalje u Englesku, gde je od 1850. radio kao ovlašćeni potpisnik, a kasnije i kao partner u očevoj kompaniji.
U mnogim slučajevima teško se mogu razlikovati pera dvojice autora: na primer, Engels je posthumno, na osnovu beleški priredio drugi i treći tom Marksovog glavnog dela „Kapital".
1869. nakon što je prodao akcije svoje kompanije, Engels se preselio u London gde je već živeo Marks. Posle Marksove smrti 1883. postao je vodeća figura međunarodnog socijalizma, pa i nemačke socijaldemokratije.
Fridrih Engels je umro 5. Avgusta 1895. u Londonu, sa 75 godina.
Godina Engelsa u Vupertalu
Engelsov rodni grad proglasio je „Godnu Engesla" i stvara živi spomen na svog svetski poznatog sina - sa gradskom festivalom, koncertima, izložbama i diskusijama. Zbog pandemije korone, proslave su otkazane, uključujući ponovno otvaranje istorijske kuće Engels, jedne od nekadašnjih pet kuća ove porodice. Mnogo događaja prebačeno je u internet.
„Zbog digitalizacije suočavamo se sa gigantskim preokretima koji takođe menjaju umetnost", kaže vajar Loviš. Skulptura Engelsa koju je dizajnirao na računaru i za koju je dao da se iz jednog bloka mermera izrežu 64 komada - predstavlja ovog ga u prirodnoj veličini.