20 godina od velikog proširenja EU: Kako dalje?

„Veliki prasak" je nadimak koji je u žargonu Evropske unije dat proširenju kada je 1. maja 2004. primljeno deset država. Broj članica preko noći je porastao s 15 na 25. Samo 15 godina posle pada gvozdene zavese i kraja sovjetske vlasti u istočnoj Evropi, veliki deo kontinenta se ujedinio.

Od Estonije, Letonije i Litvanije na severu, Poljske na istoku, Slovačke, Češke, Mađarske i Slovenije u centralnoj Evropi, te Malte i Kipra na jugu - ulazak u EU pre 20 godina se proslavljao narodnim slavljem i vatrometom, govorima…

„Bio je to snažan signal Rusiji, ali ne samo to. Pokazala se sposobnost EU da donosi snažne odluke, da se širi i ispunjava uslove. Čitava stvar se odvila u pozitivnom duhu zbog toga što su kako u zemljama EU tako i u novim članicama vladali politički uslovi koji su bili povoljniji nego što su danas", kaže za DW Tefta Keljmendi, stručnjakinja iz briselskog „European Council on Foreign Relations".

Ujedinjenje nije imalo alternative

„Proširenje se pokazalo uspešnim kako zaEU tako i za deset novih članica", kaže Keljmendi.

Kako je pokazala studija Fondacije Bertelsman, ekonomski rast u novim članicama uklopio se u zajedničko tržište, a ojačani su demokratija, vladavina prava i sloboda medija. Izuzeci su Mađarska i Poljska. Tamošnje vlade se se poslednjih godina udaljile od evropskih vrednosti. U Poljskoj se trend preokrenuo u pozitivnom smeru tek nakon promene vlade prošle godine.

Hans Kribe s briselskog Instituta za geopolitiku (BIG), smatra da nije bilo alternative proširenju EU 2004. kao i odgođenom primanju Bugarske (2007.) i Rumunije (2007.) te naposletku i Hrvatske (2013.).

„To je bilo neizbežno kao odgovor na istorijske preokrete i raspad Sovjetskog Saveza i Istočnog bloka", kaže Kribe.

Koliko je EU spremna za nova proširenja

„Evropska komisija, naravno, igra svoju ulogu onoga ko navija i zagovara nova proširenja", smatra Kribe. Međutim, interno postoji svest o tome da se iz velikog prošeranja moraju izvući pouke.

Pre svega, EU bi morala da postane otvorenija za proširenje i smanji procedure s tim u vezi. Za sada nema plana za takvu reformu EU.

Pritom predstoje sedeća proširenja: šest država zapadnog Balkana, a od skoro i Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Zapadni Balkan - jedan po jeden?

Državama Zapadnog Balkana stalno se iznova obećava pristupanje. KancelarOlaf Šolc (SPD) često govori kako je sada vreme da se konačno da se to i učini.

„Ne verujem da će doći do sledećeg Velikog praska, to ne bi funkcionisalo", kaže Tefta Keljmendi. Tih šest zemalja previše se razlikuju u svom razvoju i mogućnostima pridruživanja.

Keljmendi pretpostavlja da će te zemlje biti primljene jedna po jedna: PrvoAlbanija pa Severna Makedonija i Crna Gora. Srbija i Kosovo prvo moraju da reše spor oko državnosti i manjina. U svakom slučaju, kako kaže Keljmendi, se ne može čekati da se reše bilateralni sukobi Srbije i Kosova. To bi značilo da ostale zemlje regiona postaju taoci tog sukoba.

„Način na koji je EU pokušala da iskoristi perspektivu proširenja za rešavanje bilateralnih problema nije pomogao regionu. EU je  previše fokusirana na stabilizaciju, a ne toliko na ekonomski razvoj"

Ukrajina - (pre)veliki izazov

U poređenju sa balkanskim državama, Ukrajina bi zaista bila „veliki prasak" za EU. Više od 40 miliona ljudi, ogromne poljoprivredne površine, najsiromašnija zemlja u Evropi i povrh svega - teško pogođena ratom koji je nametnula Rusija. Pregovori o pristupanju trebalo bi da započnu uskoro, međuvladinom konferencijom.

Hans Kribe kaže da je primanje Ukrajine isto tako neizbežno kao i primanje 10 članica pre 20 godina. Zemlja se brani od Rusije i za ostatak Evrope. Ali, na kraju sve članice EU treba da daju pristanak za proširenje - odluka se donosi jednoglasno, a u nekim članicama je potrebno održati referendum.

Pravi problemi oko ovog proširenja ne pominju se javno, kako se građani EU ne bi uplašili, kaže Kribe: „To je riskantna strategija. U jednom trenutku mora doći do suočovanja sa stvarnošću."

Jer, ulazak Ukrajine zahtevao bi totalnu promenu budžeta EU. Između ostalog današnji neto primaoci subvencija, kao Poljska ili Mađarska, najverovatnije bi postali neto platiše koje bi morale davati novac Ukrajini i drugim siromašnijim državama.

Turska - otpisana?

Turska, koja pregovara o članstvu od 2005. verovatno neće pristupiti EU. Autokratski vođena država sve se više udaljava od evropskih vrednosti.

„Turska je beznadežan slučaj kada je reč o pristupanju", kaže Hans Kribe. Ipak, EU bi trebalo da teži bliskim, bilateralnim odnosima, privilegovanom partnerstvu, jer Turska ima ključnu geopolitičku poziciju kada je u pitanju odbrana od Rusije i pitanja migracija.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na nemačkom.