Šta sad sledi u Siriji

DW: Koliko je Vas iznenadila vest da je SAD napao sirijski vojni aerodrom?

Mihael Liders: Bio sam jako iznenađen, jer nisam smatrao mogućim da će američka vlada stvarno biti spremna da uradi nešto tako nepromišljeno. Jasno je da tu postoji opasan potencijal za eskalaciju. U Siriji se vodi prikriveni rat - na jednoj strani su SAD, EU, Turska i zemlje Persijskog zaliva koje hoće pad Asada. Na drugoj strani su Rusija, Iran i Kina koje to ne žele ni u kojem slučaju. Ako se, dakle, izvede takav napad kakav je sad naredio Tramp, onda naravno postoji opasnost da stvar eskalira i da na sirijskom tlu vrlo brzo jedni nasuprot drugih stoje Amerikanci i Rusi.

Već se čula prva kritika iz Kremlja da je taj napad agresija, iako su Rusi ranije upozoreni pa su mogli da povuku svoje vojnike. Koliko je velika opasnost da sad Rusija interveniše?

Konfrontacija je tu i očigledno ne postoji spremnost da se razumno nagodi oko interesa i da se pregovara na ravnopravnom nivou. Utoliko je naravno velika opasnost da će se sukob nastaviti. S obzirom da prilikom ovoga napada, po onome što znamo, nije povređen ni jedan Rus, u Moskvi će taj napad ostati bez reakcija. Ali, ako bude novih američkih napada, u kojima bi možda mogli nastradati i Rusi ili rusko oružje, onda Moskva to neće tolerirasti i onda bi stvar mogla vrlo brzo da eskalira.

Šta bi u najgorem slučaju moglo da se dogodi?

SAD u Rusiji trenutno vidi svog najvećeg geopolitičkog protivnika. Te dve države prikriveno ratuju jedna prortiv druge na dva ratna poprišta: u Ukrajini i pre svega u Siriji. Asadov režim je ponovo zauzeo sve veće gradove, poslednji je bio istočni Alep u decembru 2016. Može se reći da su Amerikanci izgubili ovu konfrontaciju s Rusijom u Siriji. I sad su uticajni centri moći u Vašingtonu očigledno spremni da tu situaciju promene i idu na konfrontaciju u Siriji.

Ne zaboravimo: posle ustavnog referenduma u Turskoj 16. aprila, SAD nameravaju da pokrenu kopnenu ofenzivu sa elitnim jedinicama prema Raki, glavnom uporištu IS na istoku Sirije. 400 američkih vojnika već je stacionirano u Siriji. Uspeće da zauzmu Raku, ali, šta onda? Kako dalje? Ko će tamo vladati? Šta će biti sledeći zahtevi? Hoće li možda uspostaviti zonu zabrane letenja? To bi bila taktika malih koraka koju Rusi ne bi prihvatili. Jer, zona zabrane letenja znači da ruski ili sirijski avioni više ne smeju da uzleću. To bi u svakom slučaju značilo konfrontaciju. Kako će se to razvijati u ovom trenutku ne znamo, ali u svakom slučaju situacija je alarmantna.

Američka vlada je reagovala na navodni napad bojnim otrovom u Idlibu i taj napad pripisuje Asadovom režimu. Koliko je sigurno da iza napada stoji Asadov režim?

Nemamo nikakvih sigurnih informacija o tome šta se u Idlibu stvarno dogodilo. Zamisliva je svaka interpretacija, nedostaju nam jednostavno pouzdane činjenice. Jasno je, međutim, da je Idlib bio samo povod za ovaj vojni napad, koji geostrateški ima drugu pozadinu. Radi se o tome da SAD nisu spremne da prihvate rusku i iransku dominaciju u Siriji. Trampova vlada se i dalje ne slaže da se Iran prihvati kao fakor moći u tom regionu. Da je bilo po Trampu već bi bio otkazan nuklearni sporazum s Iranom, koji je sklopljen 2015. u vreme Obame. Mislim da ovde imamo taktiku malih koraka postepene konfrontacije, koja, međutim, neće voditi ničemu osim još većem razaranju Sirije.

Mihael Liders je politikolog, stručnjak za islam i publicista. On je predsednik Nemačko-arapskog društva i savetnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.