Šta Rusija i Kina daju Africi što ne mogu SAD i Evropa?

Prvi afrički Samit o klimi održan je u Najrobiju prošle nedelje: 54 afričke države, koje su odgovorne za skoro četiri odsto globalne emisije ugljen-dioksida (CO2), snažno su se založile za reformu globalnog finansijskog sistema i pozvale međunarodnu zajednicu da podrži širenje obnovljivih izvora energije.

Ti zahtevi su stigli do zemalja tzv. Globalnog severa. Pa i do Nemačke, koja je na samitu učestvovala kao gost. Zanimljivo je da nemačka vlada nije dala nikakve sopstvene sugestije. „Mi namerno ne pokrećemo nikakve nove nemačke inicijative na tom samitu“, rekla je ranije Berbel Kofler, parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Bez inicijativa, čak iako je borba protiv klimatskih promena centralno pitanje nemačke spoljne politike?

-pročitajte još: Afrika traži svoj interes između Rusije i Zapada

Ravnopravan tretman

„Poenta je u tome što su afričke države diskutovale i predstavile svoja rešenja“, rekla je Kofler na konferenciji za novinare nakon samita. Nemačka samo želi da sasluša i pruži aktivnu podršku. Takvim stavom vlada u Berlinu odgovara na kritike da se Nemačka ponaša previše samouvereno i da svoje afričke partnere ne tretira ravnopravno.

Kritike su usledile, na primer, kada je tim za društvene mreže Ministarstva spoljnih poslova Nemačke koristio leopard-emodži da bi opisao posetu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Južnoafričkoj Republici početkom godine. Mnogi su optužili nemačko Ministarstvo za širenje stereotipa o tom kontinentu.

Generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Ivela takođe je prošle nedelje skrenula pažnju na komplikovane odnose. Ona je citirala jednog afričkog diplomatu na konferenciji ambasadora: „Ako razgovaramo s Kinom, dobijemo aerodrom. Ako razgovaramo s Nemačkom, dobijemo predavanje.“

-pročitajte još: Serija vojnih pučeva: EU ima veliki problem u Africi

Rusija, Kina, Turska – bolje, brže, praktičnije

Ali, afričke države su poslednjih godina razvile novo samopouzdanje i više ne žele da im evropske vlade drže predavanja. „Evropljani bi trebalo da budu svesni činjenice da za afričke zemlje sada postoje druge opcije“, kaže Pol-Sajmon Hendi sa Instituta za bezbednosne studije u Južnoafričkoj Republici. Sada je Afrika neka vrsta „otvorenog tržišta“ na kojem ugovor dobija onaj ko najviše ponudi.

Na tom terenu Rusija i Kina trenutno stoje bolje od Evropljana. Oni svojim afričkim partnerima pružaju upravo ono što im je potrebno. U slučaju Rusije, konkretna vojna pomoć- A Kina je uložila velika sredstva u infrastrukturu kontinenta. Kontraponuda: Evropa i SAD sa svojim komplikovanim ekonomskim projektima koji su vezani za mnoge uslove, a tu je i stalna bitka sa odlaganjima.

-pročitajte još: Nemačka spoljna politika: vrednosti ili interesi?

Afrika: kontinent mogućnosti za Nemačku

Nemačka bi trebalo da ulaže u strukturnu stabilnost zemalja, kaže Pol-Sajmon Hendi u intervjuu za DW. „Ulaganje u infrastrukturu: puteve, mostove, aerodrome. To je ono što afričke zemlje zaista žele.“ Investicije – a ne dobre savete.

Mere koje je Nemačka objavila na samitu pokazuju da je poruka stigla i do nemačkih donosilaca odluka. U oblasti obnovljivih izvora energije, na primer, obe strane bi mogle da imaju koristi. Uz nemačku podršku, Kenija će u budućnosti moći da proizvodi zeleni vodonik kako bi proizvodila đubrivo i na taj način doprinela bezbednosti po pitanju hrane u istočnoj Africi. Jedna od najvećih svetskih fabrika zelenog vodonika biće izgrađena u namibijskom gradu Lidericu – uz nemačko učešće. Deo vodonika bi se potom izvozio u Nemačku.

Pritom se saradnja može i dodatno proširiti, kaže Štefan Ruenhof, poslanik Demohrišćana (CDU) u Bundestagu i šef radne grupe te opozicione nemačke stranke za Afriku. Pored tradicionalne pomoći za razvoj, on se zalaže da nemačka vlada obezbedi pojačane podsticaje nemačkim kompanijama da ulažu u Afriku, posebno u razvoj obnovljivih izvora energije.

„To je ogromna prilika za obe strane, kako za pojedinačne afričke zemlje u koje se investira, tako i za Nemačku, za nemačke kompanije – da stvore nova prodajna tržišta i zaista unaprede zaštitu klime na međunarodnom planu“, kaže Ruenhof za DW.

Zbogom spoljnoj politici zasnovanoj na vrednostima?

Ako se interesi poklapaju, kao npr. u slučaju zaštite klime, onda je partnerstvo gotovo sigurno. Ali, šta je s vrednostima oko kojih se nemačka vlada i neki afrički partneri ne slažu – recimo prava žena ili LGBT+ osoba? Da li nova nemačka skromnost znači udaljavanje od spoljne politike zasnovane na vrednostima?

Štefan Ruenhof smatra da tu može da pomogne i spoljnotrgovinska diplomatija. „Ogromna većina nemačkih kompanija značajno doprinosi tome da naši standardi i naše vrednosti dopru i do afričkog kontinenta.“ Tako nemačke kompanije doprinose društvenim promenama.

Pol-Sajmon Hendi takođe smatra da je promovisanje ljudskih prava važno i ispravno. Pitanje je samo u kom obliku. „Da li pridržavanje vrednosti postaje uslov za nešto zauzvrat? Da li postavljate ritam prema kojem neka država treba da usvoji određene vrednosti? Ako to uradite, onda se postavljate paternalistički.“

Manje podučavanja, a više ulaganja. To bi Nemačkoj omogućilo da u Africi poentira.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.