Šta Putin nije rekao

DW: U intervjuu za Bild, ruski predsednik Vladimir Putin je citirao dosad neobjavljen razgovor nemačkog političara sa predstavnicima SSSR početkom 90-ih godina. Vaš kolega iz SPD-a Egon Bar se, prema Putinovim rečima, založio za novu uniju u srednjoj Evropi, kojoj bi pripadalli i SSSR i SAD, a navodno je bio i protiv proširenja NATO. Razgovor je bio, kako kaže ruski predsednik, od 27. februara 1990: Egon Bar i Vi na jednoj, i predstavnik CK Valentin Falin, na drugoj strani.

Karsten Fogt: Putin korektno citira taj razgovor. Tada se Egon Bar protivio ideji da ujedinjena Nemačka bude punopravni član NATO. Ja samo bio drukčijeg mišljenja i zato sam mu se suprotstavio. Zanimljivo je i ono što Putin nije pomenuo: 27. i 28. februara 1990. u Moskvi se nije razgovaralo samo sa Falinom, koji je delio Barovo mišljenje, već i sa sovjetskim ministrom spoljnih poslova Edvardom Ševarnadzeom, zatim članom Politbiroa zaduženim za međunarodnu politiku Aleksandrom Jakovljevim, te maršalom Ahromejevim. U svim tim razgovorima, Bar je izneo svoj stav. Zanimljivo je da se nijedan od sagovornika, osim Falina, nije osvrnuo na Barovu ideju. Za mene je to bio znak da sovjetsko rukovodstvo tada nije bilo tako odlučno protiv članstva ujedinjene Nemačke u NATO.

SPD tada nije bila u vladi. Kakva je bila ideja tog putovanja u Moskvu?

Tada smo – kako to i priliči opoziciji – imali intenzivne kontakte sa Sovjetskim Savezom i sa SAD. Mesec dana pre toga sam bio i u američkom Nacionalnom savetu za bezbednost i u Vašingtonu vodio razgovore o istim pitanjima.

Rekli ste da ste se u razgovoru sa Falinom suprotstavili Egonu Baru i da do danas smatrate da je bilo važno da se NATO proširi na Istok?

To su dve različite teme. Ja, neposredno posle pada Berlinskog zida (9. novembra 1989. – prim.red), nisam smatrao za moguće da će Sovjetski Savez da pristane na članstvo ujedinjene Nemačke u NATO. To mišljenje sam imao do kraja januara 1990. A onda sam poveo mnogobrojne razgovore sa sovjetskim i američkim predstavnicima i došao do zaključka da je članstvo ujedinjene Nemačke u NATO moguće i da bi imalo smisla. Širenje NATO na istok je druga tema. Bio sam za taj koncept, doduše, sa idejom da se on sprovede uz tesnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i kasnije sa Rusijom.

Moskva smatra da je širenje NATO provokacija. Da li sada smatrate da je prijem Poljske i drugih zemalja Istočnog bloka bio ispravan?

Da, smatram da je to bila ispravna politika i da je doprinela stabilnosti u Evropi. Ali, želim da naglasim i da ta politika doprinosi stabilnosti ako se istovremeno uspostavi odnos saradnje sa Rusijom. Aktuelna ruska politika otežava tu saradnju, ali to ne znači da se oko nje ne treba truditi.

Ruski predsednik Putin stalno ponavlja da je njegova zemlja protiv monopolarnog sveta koji predvode SAD i da Rusija želi novi svetski poredak. Kako vi to ocenjujete?

Ne smatram da je svet monopolaran. SAD su danas, mnogo više neko u ranijim decenijama, upućene na partnere. Problem za Rusiju je to što većina njenih evropskih suseda, pre svega njeni mali zapadni susedi, zbog brige i straha od ruske politike, danas traže utočište u EU, NATO i SAD. Njihova potreba da ih Zapad štiti nije rezultat neke američke zavere usmerene protiv Rusije. Njihova težnja ka Zapadu je pre svega reakcija na rusku politiku. Razumljive brige ruskih zapadnih, a naših istočnih suseda opterećuju i našu politiku prema Rusiji.

Smatrate li da je najniža tačka u nemačko-ruskim odnosima prevaziđena?

Tome uvek mogu da se nadam, ali nisam još siguran da je tako. Postoji određena stabilizacija, ali i više problema koji i dalje nisu rešeni: tako je, na primer, sa Istočnom Ukrajinom. Putin u intervjuu za Bild tvrdi da tamošnji problemi do sada nisu rešeni zato što Ukrajina nije ispunila sve uslove iz Minska. Ja, se, međutim, slažem sa nemačkom vladom koja uzroke teškoća vidi pre svega u redovima separatista. Lično smatram da nije prihvatljivo to što Ukrajina još nema mogućnost da kontroliše svoju granicu sa Rusijom i u svim delovima Istočne Ukrajine. Ako Rusija priznaje Ukrajinu kao suverenu državu, onda Rusija mora i da se bezuslovno angažuje za pravo te države da kontroliše svoje granice prema Rusiji.

Socijaldemokratski političar Karsten Fogt je od 1976. do 1988. bio poslanik Bundestaga angažovan pre svega na pitanjima spoljne politike. Bio je i dugogodišnji član Parlamentarne skupštine NATO a od 1999. do 2010. koordinator nemačke vlade za nemačko-američku saradnju.