Šta Plenković planira za Srbiju i BiH?

Za novu hrvatsku vladu Hrvati u Bosni i Hercegovini neće biti tek birački džoker. Zauzeće aktivnu ulogu prema BiH čije je unutrašnje uređenje za hrvatske građane primer nefunkcionisanja državnog aparata. Iznenađujuće, i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović objavljuje da upravo to očekuje od Plenkovićeve garniture, dok se Srbija za sada ne spominje u planovima nove hrvatske politike.

„Predsednica, jedna od kreatorki spoljne politike, do sada je izbegavala uplitanje u region i insistirala je na drugim prioritetima poput orijentacije Baltik-Crno more. HDZ se vraća pitanjima Balkana kao centralnim pitanjima spoljne politike", kaže u razgovoru za DW Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu koji smatra da je izdvajanje BiH u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana rizično i patronizirajuće. „U Hrvatskoj bi bilo mnogo nezadovoljnih da Slovenija ili Mađarska poruče da smo im mi centralno političko pitanje. Veliko je pitanje koliko mala država poput Hrvatske može da učini u BiH. Tu se pojavljuju daleko moćniji akteri od same Hrvatske kao što su SAD, a u poslednje vreme Rusija i Turska. Ni EU tu nije uspela bog zna šta da uradi", kaže profesor.

I iskusna političarka, bivša premijerka Jadranka Kosor, iznenađena je zaokretom na Pantovčaku. „Što se tiče bilo kakvog zadiranja u politiku susedne države, svi hrvatski političari moraju biti oprezni. Patroniziranje može loše da se tumači ne samo u toj zemlji, već i šire. Hrvatska mora da ima jedinstvenu politiku. Generalno je nisam videla u propaloj vladi HDZ-a i Mosta, kao ni u korelaciji sa Pantovčakom. To treba iskristalizovati i strogo pozicionirati u okvire Ustava koji kaže da Hrvatska mora posebno da se brine za Hrvate koji žive van Hrvatske."

„Sarajevo uvek nađe razlog za prigovor“

Kosorova za DW napominje da se kao premijerka razilazila u mnogo čemu sa tadašnjim predsednikom Ivom Josipovićem, ali ne i oko zaštite Hrvata u BiH. „Danas kao problem vidim generaciju političara koji su odgovorni za situaciju u BiH. Kada dođu političari sa sve tri strane koji će biti potpuno iskreni i raditi u interesu jedinstvene države, doći će do pomaka. Hrvati u BiH imaju najtežu poziciju i Ustav jasno govori šta u vezi s time treba činiti. Treba se čuvati bilo kakvih postupaka koji bi mogli da se upliću u suverenost. Jer, uz sve probleme koje ima, BiH je suverena država", napominje ona.

Očekivano, najave hrvatskog premijera i predsednice iritiraju Sarajevo iz kojeg prema Zagrebu stižu uvek skeptične reakcije. „Čak i kad kažete 'dobar dan', neko to može smatrati neprimerenim. BiH je u svemu što je do sada Hrvatska radila, bez obzira kakve signale slala, uvek našla razlog za prigovor, jer je vrlo oprezna prema hrvatskoj ulozi. Za to postoje ozbiljni istorijski razlozi, ne samo iz devedesetih, već i iz četrdesetih. Svako relativizovanje NDH u Hrvatskoj – a HDZ je u tome šampion – u BiH izaziva uznemirenost. Zbog toga u Hrvatskoj moramo da budemo osetljivi kako postupamo. Ove najave neće doprineti smirivanju tenzija između Zagreba i Sarajeva“, tvrdi Jović.

O redefinisanju Dejtonskog sporazuma sve se češće priča i u samoj Hrvatskoj, a Plenković je već ranije najavio pomoć u ustavnoj reformi BiH po načelima potpunog federalizma. „Vreme Dejtonskog sporazuma ne treba zanemariti, njegova najveća vrednost je zaustavljanje rata i spasavanje života. Olako govoriti o tome nije dobro. Zanimljivo, mnogi koji naizgled brinu o sudbini BiH rado su se susretali sa Dodikom. Neprihvatljivo je održavanje kontakata na državnom nivou sa osobom koja ne priznaje BiH, kao ni Sarajevo kao glavni grad", kaže Jadranka Kosor.

Jović je skeptičan: „Teško je koristiti taj pojam federalizacije, jer već unutar BiH postoji federacija sa kojom tamošnji, a i Hrvati u Zagrebu, nisu zadovoljni. Zbog toga ne vidim zašto bi bili zadovoljni federalizmom kao modelom za celu BiH. Pojmovno bi to moglo da izazove dosta konfuzija. A, ako se pokuša revizija Dejtonskog sporazuma, to neće uspeti. To ne može čak ni EU da uradi."

Blokade umesto pomoći

Bolje je, smatra Jadranka Kosor, insistirati na evropskom putu BiH. „Tu Hrvatska ima pravo da bude lider u tumačenju situacije BiH koju mnogi u Evropskoj komisiji nedovoljno poznaju. Treba da se pozicioniramo kao država koja želi da pomogne BiH", kaže ona. Međutim, profesor Jović smatra da se procesi evrointegracija redovno koriste kao alibi za uplitanje u politiku susednih država. „Čini mi se da je Hrvatska ušla u EU samo zbog toga da bi HDZ unutar zemlje mogao da radi šta hoće, bez spoljnog prigovora ili eventualnog mešanja koje je do tada bilo snažno; od EU do Haškog suda i UN. U spoljnopolitičkom smislu, jedino što je HDZ u EU pokazao je to da ima negativnu politiku pritisaka i uslovljavanja prema Srbiji i politiku patronizacije prema BiH. Ne vidim ništa drugo u čemu je Hrvatska koju je vodio HDZ imala inicijativu unutar EU."

Iako Zagreb s vremena na vreme šalje poruku kako su BiH i Srbija unutar Unije hrvatski i evropski interes, Kosor kaže da je sadržaja premalo te da sve ostaje na površini. „To su povremeni sastanci i fotografisanja, ali bez suštinskog pomaka. Recimo, susret Kolinde Grabar-Kitarović i Aleksandra Vučića, u vreme dok on kao mandatar još nema ovlašćenja, a ona nema nikakvih ovlašćenja da u ime države potpisuje deklaracije ili sporazume."

Dodaje da je mnogo toga propušteno kada se bivši ministar spoljnih poslova Miro Kovač nije pojavio u Briselu u trenutku dok je Srbija otvarala pregovaračka poglavlja 23 i 24. „Tamo je za stolom trebalo da istakne sve naše dileme i uslove; posebno u vezi sa zakonom kojim Srbija proganja hrvatske branitelje i u vezi potrage za nestalima. Potraga je lako rešiv problem jer velik broj odgovora na goruća pitanja leži u arhivima neprijateljske JNA." Ali Beograd, smatra Kosor, igra dvostruku igru, jer bi otkrivanje pojedinosti otvorilo i pitanje krivične odgovornosti u Srbiji. „Ali to Hrvatska treba suvislo i koncentrisano da artikuliše. Srbija, ako želi da bude članica EU, mora da prizna presude međunarodnih sudova, naprimer o genocidu u Srebrenici."

Bez spektakularnih obračuna?

Jović, sa druge strane, napominje da je Hrvatska prema Srbiji vodila isključivo politiku blokiranja ulaska u EU, a ta neuspela politika, smatra, glavni je razlog što Kovač više nije ministar. „Njegova politika je dovela do bumeranga pa je hrvatska pozicija u EU oslabila. Ne vidim da su on, Orešković i Karamarko pomagali bilo kakve brze integracije. Čini mi se da je za Zapadni Balkan jedino rešenje – brza integracija svih odjednom, grupisanje tih zemalja, a ne individualni pristup. Ali svestan sam da u ovom trenutku među članicama ne postoji prevelika volja za daljim proširenjem."

Nakon rafalne razmene protestnih nota koje su Zagreb i Beograd koristili u dnevnopolitičke svrhe, situacija se nije bitno poboljšala. „Nedefinisana je zbog delotvornosti Ministarstva spoljnih poslova i pale vlade u celini, ali i neobične politike koju paralelno vodi predsednica. Bivši ministar Kovač je čak zabranio da se govori regija pa je moralo da se govori susedstvo. Ne smemo da se bavimo tricama, jer mi smo susedi i zauvek ćemo živeti jedni pored drugih", zaključuje Kosorova.

„Ovo je možda šansa za novi početak u kojem će barem ton biti primereniji i neće se stvarati nezadovoljstvo javnog mnjenja prema onima sa druge strane. Plenković neće davati spektakularne izjave kakve je davao Milanović ili Kovač. Ali interesi koje je HDZ formulisao ostaju isti ili vrlo slični, pa se sama politika neće voditi bitno drugačije“, zaključuje profesor Jović najavljujući nastavak patroniziranja BiH i skepse prema Srbiji.