„Šta ostavljamo našoj deci?“
26. april 2018.
Stanislav Krezić, Đoko Pupčević, Amer Delić i Adnan Hasanbegović su ratni veterani Hrvatskog vijeća obrane, Vojske Republike Srpske i Armije Republike BiH. Njihove vojske u ratu su se gledale preko nišana, no danas su pogledi ovih bivših ratnika nešto potpuno drugo. Oni su aktivisti Mirovne organizacije Centra za nenasilnu akciju i zajedno odlaze na mesta stradanja u BiH, odajući pijetet svim žrtvama, kao živi primer izgradnje mira.
- pročitajte još: Rat protiv jednog načina života
U Trusinu, malo selo u općini Konjic, došli su kako bi odali počast nevinim hrvatskim žrtvama i svojim primerom pokazali saosećanje i razumevanje prema svim žrtvama proteklog rata u BiH. Kao što će učiniti i na godišnjicu stradanja Bošnjaka u selu Ahmići.
Čudnovato je videti zajedno bivše vojnike zaraćenih strana u BiH, a još čudnije je njihovo očito prijateljstvo, kako i sami kažu, često podozrivo praćeno od okoline.
Đoko Pupčević, veteran Vojske Republike Srpske, na pitanje 'od koje strane je zaradio metak', odgovara: „Od HVO i HV.“ I vrlo srdačno se pozdravlja sa Stanislavom Krezićem iz Mostara, veteranom i HVO, nekadašnjim zatvorenikom u Mostaru koji je bio pod kontrolom Armije RBiH. Svog hrvatskog 'brata po oružju', Adnan Hasanbegović i Amer Delić veterani Armije BiH, poverljivo i prijateljski pitaju: „Koriste li ti one tablete?“
„Ne želim da sutra i naša deca ratuju“
„Neki se boje šta će ko kazati, ali puno ljudi podržava ovo i malo je njih koji su direktno protiv toga“, kaže Đoko Pupčević iz Srpske Tišine u općini Šamac. „Neki moji saborci kažu 'šta ću s njima (Hrvatima i Bošnjacima), oni su me ranili, ubili mog suseda'. Kažem im da su neki osuđeni za svoja nedela, možda su neki i primorani na nešto što ne žele i zašto bih bio u zavadi s nekim ako ne moram? Ljudi smo i samo smo prolaznici kroz život na ovom belom svetu. Ne želim da naša deca sutra međusobno ratuju i ubijaju se.“
On smatra da se političari u BiH služe nacionalističkom retorikom jer jedino tako ostaju na vlasti. „Na vlasti ih drži strah naroda od rata. Vidite kako se oni time koriste u predizborno vreme. Izetbegović priča o naoružanju, Dodik o otcepljenju, Čović o trećem entitetu i to su čarke koje uzburkaju svest i svi iz straha od onog drugoga za njih glasuju, dok se ekonomija uništava, a mladi nam iseljavaju“, dodaje Pupčević za DW.
Svoju životnu priču iznosi i veteran HVO iz Mostara Stanislav Krezić. „Često kažem da sam zatvoren od svojih saboraca Bošnjaka, pripadnika HVO koji su prešli u Armiju RBiH. Bio sam povređen i osećao sam se izdan od svojih saboraca i prema njima sam tada osećao mržnju i takvo moje razmišljanje je dugo trajalo“, kaže ovaj bivši hrvatski vojnik.
Međutim, kako pojašnjava, u dubini duše znao je da je to pogrešno razmišljanje. „Mnogi Bošnjaci postali su logoraši. Odlučio sam da radim na sebi i budem bolji čovek, da razumem okolnosti u kojima smo se našli. Video sam da ima i puno težih životnih priča od moje, puno gorih stradanja i spoznao sam empatiju prema drugima. Hvala Bogu, danas sam čovek koji se izlečio od predrasuda i stereotipa koji su u meni vladali“, kaže Krezić.
- pročitajte još: „Decu zanima danas“
No, ono što ga je posebno fasciniralo je dolazak ljudi iz BiH, pa čak i Hrvatske i Srbije, koji su nekada međusobno ratovali, kako bi zajednički odali počast žrtvama ne u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. „Neki nam govore da gradimo novu Jugoslaviju, ali da je Jugoslavija bila dobra ne bis,p međusobno ratovali. Mi, nekada nosioci rata, danas treba da nosimo mir. To je tako potrebno“, zaključuje on uz odobravanje ostalih.
Privilegija života u miru
Budućnost je i u rečima Amera Delića, ratnog veterana iz Zavidovića. „Treba dobro stati i zamisliti se šta mi, zapravo, ostavljamo budućnosti. Šta ostavljamo našoj deci? Negovanje mira treba da uđe u sve pore društva kako bismo imali odgovor šta znači privilegija života u miru“, kaže nekadašnji vojnik Armije RBiH.
Na pitanje je li teško odati počast žrtvama drugog naroda odgovara smireno: „Nije teško doći pokloniti se žrtvama drugog naroda u ljudskom smislu, ali ako imate osećaj srama, ako je to uradila vojska u kojoj ste i vi nekada bili, to je taj transfer nelagode. Osećam se nelagodno zbog nečeg čemu nisam lično doprineo, ali taj stid se oseća kao mrlja koju ne možete maknuti.“
Prvi korak je, kako kaže, međusobno priznanje svih žrtava i osuda zločina. „To je suština – da ratni zločinci više nemaju uloge heroja u našim narodima“, zaključuje on.
Svi ovi ratni veterani aktivisti su Centra za nenasilnu akciju (CNA), mirovne organizacije koja deluje na području cele bivše Jugoslavije. Prema riječima Nedžada Novalića iz CNA, rad sa ratnim veteranima jedan je od važnih segmenata u izgradnji dijaloga, povjerenja i mira.
„Izražavanje poštovanja žrtvama od ratnih veterana svih zaraćenih strana korak je ka održivom miru i iskrenom dijalogu. Želimo da stvorimo takvo okruženje u kojem možemo imati različite poglede, ali da opet imamo osnovu za dijalog i miran suživot“, kaže Novalić za DW.
On podseća da su ratni veterani iz BiH, zajedno s veteranima iz Srbije i Hrvatske, do sada obeležili i 56 mesta stradanja, da se posećuju i organizuju javne tribine. Za sada, oko 40 ratnih veterana iz Hrvatske, BiH i Srbije smoglo je snage za saosećanje koje nije ograničeno etničkom pripadnošću. Još pre nekoliko godina ovo se činilo nemogućim.