Šta je sa protestima u Rusiji?

Posle protesta tokom zime u više ruskih gradova, kada je privedeno više hiljada ljudi, tim opozicinog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru, najavio je nove proteste, ali ne spontane: čim se na njihovoj web-stranici prijavi pola miliona ljudi objaviće datum protesta.

Navaljnijev tim želi da organizuje najveći protest u istoriji postsovjetske Rusije. Ali, spremnost na proteste u Rusiji slabi, tvrdi ruski institut za istraživanje javnog mnjenja Levada centar.

U proleće 2020. je oko 70 posto ispitanika tvrdilo da u iduća dva do tri meseca ne namerava na proteste - trenutno to tvrdi gotovo 80 posto ispitanika.

Stručnjaci Levada centra misle da je to zbog pandemije. Sociolog Denis Volkov kaže da ljudi žele što pre da se vrate normalnom životu. Osim toga, on smatra da su mladi ljudi od 25 do 35 godina, koji čine glavninu pristalica Navaljnog, trenutno obeshrabreni te da „ne znaju šta bi sad. Između ostalog i zato što su zimus vlasti reagovale oštro, a u tome ih je podržala starija generacija".

Nedostatak jakog povoda

Još jedan razlog pada spremnosti na proteste je to što „nedostaje aktualni povod i što nedostaje organizacija", smatra Nikolaj Petrov, politolog londonskog Chatam House.

Ipak, ovogodišnja predizborna kampanja bi mogla dati povoda i za proteste, smatra Petrov: „Tako je bilo primjerice 2019. kad na izborima za gradsko vijeće u Moskvi nisu dopušteni neki kandidati. Stanje Navaljnog i njegovo zdravlje može takođe dati povoda za proteste", kaže ovaj stručnjak.

Levada centar tvrdi da bi trenutno 15 posto ispitanika učestvovalo na demonstracijama s političkim zahtevima kad bi se one održavale. Ali, samo jedan posto je stvarno spreman izaći na ulice.

„Dve različite stvari su reći da si spreman izaći na ulicu i to stvarno učiniti kad se suočiš s policijskim palicama", kaže ruski sociolog Aleksej Titkov.

Demonstracije u više regija

Svi stručnjaci s kojima je razgovarao DW konstatuju blagi pad spremnosti na proteste, ali uočavaju dugoročni trend od 2017. - protesti se šire u sve više regija, pa i na relativno mirne gradove. Uočava se i povezanost protesta s organizacijskim strukturama Fondacije Alekseja Navaljnog. Tamo gde su organizatori bili na licu mesta ljudi su izašli na ulice.

Ali, sociolog Denis Volkov napominje da se protesti nisu širili samo na podsticaj Navaljnog, nego i zbog lošeg stanja u društvu - recimo 2018. zbog kritika penzijske reforme.

Često je bilo i lokalnih razloga: u Šiesu u regiji Arhangelsk protiv deponije otpada, u Habarovsku protiv hapšenja guvernera Sergeja Furgala ili protiv planirane eksploatacije krečnjaka na zaštićenom područu Kuštau u Baškortostanu. „Svuda ima lokalnog patriotizma i protesti nemaju zajedničku agendu", kaže Aleksej Titkov.

Različiti protestni tabori

Sociolozi ne očekuju da će se te razne grupe ujediniti. Oni koji su protestovali u januaru simpatizuju Navaljnog, iako nisu svi njegove pristalice, i većinom pripadaju srednjem sloju. Predstavnike toga srednjeg sloja Navaljnijeva fondacija želi da pridobije za sledeće proteste s pola miliona učesnika, kaže Denis Volkov.

„Ne protestuju samo Navaljnijeve pristalice. Ima i drugih koji bi izrazili svoje nezadovoljstvo. No, njih trenutno niko ne poziva na proteste", kaže Volkov. To su većinom siromašniji ljudi. Oni su pristalice Komunističke partije, a među njima je puno starijih ljudi. Oni ne koriste društvene mreže i veruju državnoj televiziji.

„Navaljni još ne može dospeti do tih ljudi iako je pokušao raspravom o pravdi i socijalnim davanjima. Za te ljude on ostaje 'lopov koji je ukrao drvo i čak se sam otrovao'", napominje Volkov.

Nezadovoljstvo kao glavni motiv

Iako su protestni tabori različiti sve ih ipak ujedinjuje nezadovoljstvo, naglašavaju sociolozi. „Ljudi su nezadovoljni svojim položajem. Goni ih strah od budućnosti i osećaj da se ide u pogrešnom smeru", kaže Volkov.

Andrej Kolesnikov iz moskovskog Carnegie centra smatra da demonstrante danas ne nose iluzije i euforija, kao što je bilo 2011./2012. „Ljudima je jasno da ima represija i da državna sila nije spremna ni na dijalog ni na kompromise", kaže on.

Učenici nisu nosioci protesta

U vezi s protestima u januaru puno se pisalo o politizaciji učenika, naročito preko društvene mreže TikTok. Ali, sociolozi nisu ni 2017. ni ove godine uočili veće prisustvo učenika na protestima. „Znatno više je onih između 20 i 40 godina", kaže Aleksej Titkov.

Sliku TikTok-učenika koji ide na proteste i poziva ljude na ulice, izmislile su vlasti kako bi diskreditovale proteste.

„Veliki deo naroda, osobito starije generacije, verovale su da je to bio učenički protest i napadali Navaljnog da je decu uvukao u to. U tom smislu je propaganda funkcionisala", kaže Volkov.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.