Šta je Francuska ostavila u svojim kolonijama?

Samo u poslednjih par godina vojska je silom preuzela vlast u čitavom nizu zemalja Afrike. Pritom su to sve redom bivše kolonije Francuske: Burkina Faso, Gvineja, Mali, Niger... I u svim tim zemljama je hunta koja je došla na vlast mogla da računa na mržnju koja još uvek vlada protiv Francuske.

„„Znate, Francuska nas je kolonizovala, a svi znamo kako je tekla kolonizacija. Francuzi nikada nisu promenili svoju percepiju, uvek nas smatraju građanima drugog reda. Zapadna Afrika, posebno frankofona Zapadna Afrika, želi da se ta situacija promeni, da se naši ljudi vide kao punopravni građani“, kaže senegalski politikolog Ibrahima Kane.

-pročitajte još: Puč u Nigeru: kako reaguju EU i Francuska?

Pariz još uvek povlači konce

Za Emanuela Bensu, analitičara iz Gane, to ipak ne objašnjava u potpunosti razloge državnih udara: „Odnos prema kolonijalnoj politici Francuske i Velike Britanije, još uvek je problem u mnogim zemljama, ali to ne znači da u svima njima preti vojni puč. Uočljivo je da se u anglofonskim zemljama ne poseže za oružjem, iako je to isti region.“

U svim tim zemljama održavaju se izbori i građani biraju svoje predstavnike, ali u onim frankofonskim ipak ne uspevaju da stvore demokratska društva. Tamo vlada konstantno nezadovoljstvo vladajućom elitom: „U frankofonskim zemljama postoji osećaj da je Francuska još uvek tu i da stalno šuruje s onima koji dođu na vlast, bili oni popularni ili ne. Uvek je tu ta snažna veza Francuske s vladom koja često nije previše naklonjena svom sopstvenom stanovništvu“, objašnjava Kane.

„Veoma je rašireno mišljenje da je Francuska na strani vlade, čak i kada ona tlači sopstveno stanovništvo: Francusku vide kao tlačitelja, kao prijatelja tlačitelja.“

Taj bes usmeren ka vladajućoj eliti koja gotovo ništa ne čini za napredak svog stanovništva, otvara vrata generalima da izvedu vojni udar uz populističke parole, objašnjava Ovigve Eguegu, politikolog iz Nigerije.

-pročitajte još: Puč u Nigeru: kakva je uloga Rusije?

Loša državna uprava

Osnovni problem je to što se ni nakon izbora ništa ne menja: „Zašto bi onda uopšte izlazili na birališta kad sve ostaje po starom? Vojni udar se vidi kao način da se uzdrmaju vladajuće strukture i tako se stvara nada da bi moglo da bude bolje.“ Ali neće biti bolje, naglašava Eguegu. „Uvek se pokaže da vojni udari nisu rešenje i da nije bolje. Ali, ljudi jednostavno žele promene. Mislim da bi političke vođe u regionu trebalo da sednu i razmisle o tome zašto njihovi građani nisu zainteresovani za demokratske procese.“

Bram Posthumus, nezavisni novinar koji izveštava o događajima u zapadnoj Africi smatra da zapadna demokratija, onako kako je prenesena u te zemlje, jednostavno nije dovela do bolje državne uprave, već samo do toga da stalno dolazi do nasilne smene vlasti: „Jedna od stvari koje ti neprestani vojni udari pokazuju jeste da je eksperiment zapadne demokratije, barem u području Sahela, doživeo potpuni neuspeh.“

Hronično siromaštvo

Neki smatraju da je razlog za nedavne državne udare hronično siromaštvo u mnogim bivšim francuskim kolonijama.

Tek 2020, čitavih 75 godina nakon što su francuske kolonije proglasile nezavisnosti, ratifikovana je odluka da se ukine obračunska jedinicu za trgovinu sa bivšim kolonijama, takozvani CFA-franak.

Francusku optužuju za kontinuiranu eksploataciju prirodnih resursa tih zemalja koje se istovremeno bore da reše svakodnevne ekonomske probleme građana. Posthumus ukazuje da frustrirani građani često gube poverenje i strpljenje za demokratske procese.

„Demokratija se nije pozabavila nijednim od osnovnih problema s kojima se ti ljudi suočavaju, bilo da se radi o nasilju, siromaštvu ili nedostatku ekonomske perspektive. A hunte su s druge strane veoma vešte da nateraju ljude da poveruju da će rešiti te njihove probleme. Da budem veoma jasan: neće. Ali, njihov narativ ipak funkcioniše, jer je demokratija, na ovakav način, doživela potpuni neuspeh“, kaže Posthumus.

-pročitajte još: Složen odnos Alžira s pučistima u Nigeru

Neefikasno civilno društvo i mediji

Emanuel Bensa ukazuje da bi frankofonska Afrika tek trebalo u potpunosti da razvije otporne sisteme upravljanja, strukture i institucije, kako bi efikasno rešila izazove sa kojima se suočava.

„Ako pogledate zemlje kao što su Gana, Nigeriju, Gambija, Liberija ili Sijera Leone, vidite da u svakoj od njih, ma koliko siromašne bile, postoji civilno društvo koje aktivno radi na terenu. Postoje takođe i veoma živi mediji koji barem pokušavaju da nadležne prisile da budu odgovorni“, kaže Bensa. „S druge strane, moje iskustvo pokazuje da se u frankofonskoj Africi previše oslanjaju na nosioce dužnosti i kreatore politike. Da, i tamo postoje mediji, ali civilno društvo nije tako živo.“

Bensa ocenjuje da je anglofona Afrika napravila ogroman napredak i da se tamo mogu čuti različiti glasovi. To, smatra, frankofonskoj Africi nedostaje. „To je problem, jer je tamo dugo mnoge stvari diktirala Francuska, što nije davalo prostora za razvoj lokalnog civilnog društva.“

Nesigurnost u Sahelu

Kontinuirano pogoršanje bezbednosne situacije u većini bivših francuskih kolonija u Africi takođe je jedan od razloga za nedavne vojne udare u Burkini Faso, Gvineji, Nigeru i Maliju. Region Sahela je od 2012. godine zahvaćen različitim vrstama pobuna. Počelo je u Maliju, a proširilo se na Burkinu Faso i Niger 2015. To u državama Gvinejskog zaliva traje do danas.

Prema Ujedinjenim nacijama, rastuća nesigurnost u regionu Sahela predstavlja „globalnu pretnju“, jer se tamošnja humanitarna situacija pogoršava, a hiljade ljudi beži od nasilja.

Zapadne zemlje, uključujući i Francusku, bezuspešno su pokušavale da poboljšaju bezbednosnu situaciju u tom regionu. U Maliju i Burkini Faso su zatražili da njene vojne misije napuste te zemlje.

Ekovas, Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država, pod pritiskom je da zaustavi tu pravu plimu državnih udara. Ali, odgovor Ekovasa je obično podrazumevao uvođenje sankcija.

Reformisanje Ekovasa

Nedavna odluka tog bloka da aktivira rezervne snage za potencijalnu vojnu intervenciju u Nigeru, podelila je vlade tih zemalja. Ta odluka je i za analitičara Eguegua problematična.

„Ekovas bi zapravo morao da redizajnira svoj program kada je u pitanju suočavanje sa neustavnim promenama u nekoj zemlji. Mislim da okolnosti u svakoj zemlji određuju da li bi trebalo da bude intervencije ili ne, ali sve u svemu, blok bi zaista morao da se fokusira na razloge zbog kojih dolazi do državnih udara.“

Bensa kaže da bi Ekovas pre svega trebalo da pomogne bivšim francuskim kolonijama da ojačaju svoje demokratske institucije. „Frankofona zapadna Afrika trebalo bi da identifikuje one organizacije civilnog društva s kojima može da započne razgovore. Trebalo bi iskoristiti ona njihova najbolja iskustva kako bi se poboljšao život običnih ljudi.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.