Šta bi se desilo kad ne bi više bilo snega?

U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji ili u Češkoj – u mnogim skijaškim centrima Evrope ove sezone nema šta da se vidi od zimskih čarolija. Samo bele staze od veštačkog snega u zeleno-smeđim pejzažima. Na mnogim mestima je previše toplo i umesto snega pada kiša. A to je problem sa velikim posledicama.

Manje snega zimi znači manje vode leti

„Sneg igra važnu ulogu u ciklusu vode. On, naime, zadržava vodu tokom određenog vremenskog perioda. Voda koja se nalazi u snegu ne otiče direktno, već samo leti ili u proleće“, podseća Danijel Farinoti, profesor glaciologije na Švajcarskoj višoj školi za tehnologiju (ETH) u Cirihu i Švajcarskom istraživačkom institutu za šume, sneg i prirodnu sredinu (WSL).

Tek kada se sneg odmrzne, otopljena voda odlazi u jezera i reke, i u podzemne vode. Bez zaštitne funkcije snega, te vode će nedostajati kasnije tokom godine. Reke koje se obično napajaju topljenjem snega tada imaju niži nivo.

Nedostatak snega utiče na transport i snabdevanje strujom

Jedna od njih je Rajna. Za tu reku je otopljena voda ključna kao rezerva u mesecima sa manje padavina leti i u jesen. Ali, „otapanje glečera i manje snega mogli bi u budućnosti da pogoršaju stanje nivoa vode u Rajni, od Bazela do Severnog mora“, navodi se u studiji Međunarodne komisije za hidrologiju Rajne (KHR), udruženja naučnih organizacija iz zemalja kroz koje protiče ta reka. Predviđa se da će u budućnosti zimi da pada više kiše. Međutim, prema studiji, kiša verovatno neće moći da nadoknadi nedostatak otopljene vode.

Sve veći efekti niskog vodostaja leti su značajni i utiču na sve koji koriste vodu duž Rajne – teretni saobraćaj Rajnom mogao bi krajem veka da bude otežan u proseku više od dva meseca godišnje. Elektrane bi mogle da proizvode manje struje, a snabdevači pijaćom vodom, kao i poljoprivreda, morali bi da se pripreme za sve češće nestašice. Jer, u toplim, suvim letima, biljke imaju veliku potrebu za vodom.

Bazeni za prilagođavanje na nedostatak snega

Da bi se ponovo učinilo dostupnom više vode, koja će sve češće nedostajati zbog nedostatka topljenja snega u proleće i leto, bili bi potrebni dodatni veštački rezervoari za zimske padavine, kaže Mark Cebiš, klimatolog u interdisciplinarnom istraživačkom centru Eurac Research sa sedištem u Južnom Tirolu. Međutim, to je uvek intervencija u prirodi i prostor za takve bazene je ograničen, posebno u planinama.

Zato pre svega važi sledeće: „Ako se poveća rizik od suše, moramo da štedimo vodu gde god možemo. I dalje se mnogo vode gubi u poljoprivredi, posebno južno od Alpa, na primer zbog curenja iz cevi, i zato što se i dalje često koriste prskalice, što znači da mnogo vode isparava.“

Robert Štajger, geograf i istraživač turizma na Institutu za finansije Univerziteta u Inzbruku, naglašava da se mora razmisliti i o tome šta će se uopšte moći uzgajati u budućnosti. „U dolini italijanske reke Po, na primer, razmišlja se o tome da se uzgaja znatno manje pirinča, jer su za to potrebne veoma velike količine vode“, kaže Štajger, koji je uključen u ekološku organizaciju Protect our Vinters (POV).

U Pou u Italiji prošlog leta jedva da je uopšte bilo vode. Pored izuzetno toplog sušnog perioda, prethodna zima s vrlo malo snega i kiše dovela je do dramatično niskog nivoa vode u mnogim evropskim rekama.

Kako nedostatak snega šteti planinama

Nedostatak snega ima mnogo posledica i u samim planinskim predelima. Prema Štajgerovim rečima, ako zimi umesto snežnih padavina padaju jake kiše, postoji rizik od odrona – naročito kada se spoje otapanje snega i jake kiše.

Nedostatak snega takođe ima veliki uticaj na lokalne ekosisteme, objašnjava Danijel Farinoti iz Ciriha. „Bez snega, ekosistemi koji su navikli na sneg imaće drugačiji sastav, jer će tada druge vrste da migriraju.“

Pošto snežna voda koja se otapa sporije curi u tlo, ona se bolje apsorbuje od kišnice koja kratko pada i teče niz padine. Drugim rečima: snežna voda održava tlo u planinama vlažnim duže od kišnice, a to je, između ostalog, prednost za rast biljaka u proleće.

Bez snega manje sunčeve refleksije

Beli sneg takođe reflektuje sunčevu svetlost. Bez toga, tlo se brže zagreva i postaje suvo. Na suvom tlu kiša takođe brže otiče umesto da curi u tlo. Suvo tlo može i da poveća rizik od požara, kaže Danijel Farinoti. A suša takođe podstiče i štetočine. U Južnom Tirolu, Mark Cebiš izveštava o povećanju zaraze štetočinama potkornjacima, kojima je drveće oslabljeno zbog suše, lak plen.

Polarni predeli su, gledano iz globalne perspektive, posebno važni- Pre svega morski led, ali i velika zavejana područja tundre, na primer u severnoj Skandinaviji ili u Sibiru.

Novi sneg je važan i za svetske glečere. Samo ako su leti prekriveni snegom, ispod njega mogu da formiraju led. „Ako nema snega, glečer je već izgubljen.“

Veštački sneg ili plastične folije ne mogu da zamene sneg

Zamena ili skladištenje snega gotovo je nemoguće. To je veoma skupo i izvodljivo samo na lokalnom nivou – i samo ako za to postoji ekonomski interes, na primer za zimske sportove, naglašava istraživač turizma Štajger. Proizvodnja veštačkog snega troši mnogo energije i mnogo vode, a u mnogim regionima, slažu se svi stručnjaci, u budućnosti će jednostavno biti previše toplo za veštački sneg.

Prema Štajgeru, skladištenje snega uz pomoć belih plastičnih folija, na primer na glečerima, veoma je komplikovano. „Potrebno je nekoliko nedelja da se te folije postave i ponovo skinu. Takođe je otkriveno da mikroplastika iz folija odlazi u prirodnu sredinu.“

Prema Danijelu Farinotiju, postoji samo jedna stvar koja može da pomogne da se, koliko god je to moguće, spreči da svet ostane bez snega: „Staviti pod kontrolu klimatske promene. Mi zapravo imamo najveći uticaj na emisije ugljen dioksida. Mislim da je to mnogo lakše nego sve druge tehničke mere.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.