Šengenske vize za Turke: čak ni za gastarbajtere u penziji
5. septembar 2022.Već danima, ma ne, već nedeljama dobijam lične poruke preko društvenih mreža: ljudi iz Turske i Nemačke mi kažu da oni ili njihovi rođaci ne mogu da dobiju vizu za takozvani Šengenski prostor, iako su predočili sva potrebna dokumenta. Više ne znaju šta da rade i me pitaju za savet.
Prvo sam pomislio: a, opet neko ko je ljut na nemačke institucije u Turskoj. Ali sada znam da iza svake od ovih poruka stoji lična sudbina: prosvetni radnici koji samo žele da posete brata ili sestru u Holandiji; penzioneri kojima nije dozvoljeno da dođu u Nemačku na venčanje svoje dece; umetnici koji su želeli da učestvuju na festivalu u Italiji. Ti ljudi samo retkim slučajevima dobijaju šengensku vizu, a i kada je dobiju, važi znatno manje dana nego što su tražili.
Turski mediji izveštavaju da je Nemačka najstroža po pitanju rešavanja zahteva za vizu. To potvrđuje čak i ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu: turski državljani trenutno dobijaju daleko manje viza. Kao razlog se navodi - kriza turske ekonomije i permanentni odliv mozgova.
Istina – situacija u Turskoj je trenutno apsolutna katastrofa. Inflacija raste svakog meseca, prema zvaničnim podacima nedavno je iznosila skoro 80 odsto. Broj nezposlenih je takođe najviši u istoriji.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, masovno kršenje ljudskih prava od strane turske države verovatno je jedan od razloga zašto se vize izdaju u tako malom broju: države EU se veoma plaše da bi većina onih koji ulaze sa vizom mogli da ostanu negde u EU.
Zabrinutost je podstakla tvrdnja da su studenti koji su u EU došli na osnovu stipendije Erazmus sve više podnosili molbe za azil – o čemu su naveliko izveštavali turski mediji. Kao rezultat toga, šanse da turski studenti uopšte budu primljeni u Erazmus program - naglo su opale.
No, većina ljudi u EU nije svesna da su zahtevi za šengenske vize enormno skupi za Turke u Turskoj. Samo taksa za vizu iznosi 80 evra. Ako se viza ne odobri, novac se gubi. U većini slučajeva tu su i troškovi leta i hotela za već rezervisano a propalo putovanje. Doduše, oni koji su odbijeni mogu da se žale, ali pitanje je da li će u tome imati uspeha.
Zato u Turskoj raste bes, gotovo mržnja prema zemaljama Šengena.
Jer, ni ljudi koji su ranije redovno dolazili u EU više ne mogu da dobiju vize. Ljudi koji imaju stalan posao u Turskoj, decu i kuću, ne dobijaju vize.
Ljudi koji se vrate u domovinu, uprkos svim nepovoljnim okolnostima u Turskoj, neće dobiti vize.
Penzionerima, bivšim „gastarbajterima” koji godinama žive u letnjikovcu u Turskoj i nemaju razloga da trajno ostanu u Nemačkoj ili EU, ne daju se vize.
Ove odluke konzulata više nisu shvatljive!
Smernice za dodelu šengenskih viza hitno moraju biti revidirane. Osobe koje su ranije dobile vize i koje su često bile u EU - vlasti bi trebalo da tretiraju drugačije. Ni ljudima koji su već u godinama za penziju i žele samo da proslave venčanje svoje dece ili posete unuke, ne bi trebalo praviti nepremostive prepreke. Preduzetnici koji žele da stimulišu tursku ekonomiju i putuju na sajmove ili pregovaraju o ugovorima u šengenskom prostoru svakako bi trebalo da dobiju vizu. Turski turisti gladni putovanja takođe mogu biti blagoslov za EU nakon pandemije.
Ogromna većina „crnih ovaca" koje žele da ostanu u EU, ionako postižu svoj cilj tako što dolaze ilegalno. I zato obični, „nevini" turski državljani ne bi trebalo da budu kažnjeni za pogrešnu politiku svoje zemlje.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.