Odavno nije viđen buket mikrofona kakav je u nedelju postavljen pod nos Vojislava Šešelja u Jarku, par kilometara od Hrtkovaca. Lider radikala se sa svitom zaputio da, prema sopstvenim najavama, ponovi ratni zločin zbog kojeg je osuđen pred Haškim tribunalom. Novinari su se sjatili iz celog regiona da još jednom kolportiraju šta ima da kaže ostareli ratni huškač, trbuha jedva upasanog u bordo majicu sa poznatim logotipom krokodila.
U Jarku je krokodil srpske politike pokazao da je još uvek sposoban za spektakl. Rekao je da je u Hrtkovce pošao da provocira režim, a ne Hrvate kojih tamo ima tek oko deset odsto. Da se ta činjenica ima zahvaliti uglavnom njemu i drugima koji su devedesetih prilježno radili na tome da Hrvata u Vojvodini uopšte ne bude – to Šešelj nije rekao, naprotiv. Iskoristio je ukazanu pažnju da se još jednom razračunava sa haškom aždajom, činjenicama i zdravim razumom.
Ako je kod urednika kritički nastrojenih medija i postojala dilema da li da se još jednom ponudi bina Vojislavu Šešelju, ona je brzo razrešena. Zločinac ide na mesto zločina, opasano kordonima policije. Naravno da to jeste vest.
Nevolja je u tome što Šešelj uopšte dolazi u priliku da još i danas bude vest. Da preti kako će razbijati njuške, da maltretira poslanice u Skupštini, psuje „ustaške kurve“ i sa naslovnica tabloida izmišlja optužbe protiv opozicije.
Teško je oteti se utisku da je bučni skandal-majstor danas još samo privezak svojih bivših radikalsih junoša koje su shvatile da je unosnije glumiti evropejstvo. Bilo da ima ulogu poput Metjua Mekonahija u „Vuku sa Volstrita“ – epizodista koji pet minuta što mu je dao reditelj iskoristi tako da svi o njemu pričaju, bilo da je čista marioneta na koncima koji se vuku sa Andrićevog venca.
Naprednjačka vlast ni ovog puta nije propustila da Šešelju pripremi scenografiju. U nedelju su svi putevi ka Hrtkovcima bili blokirani, zavedena je neka vrsta vanrednog stanja na šta su potrošene masne pare poreskih obveznika. Kako je objasnio ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović, niko i ništa ne sme da uznemirava građane Hrtkovaca. Tu je on mislio i na šačicu opozicionara i građanskih aktivista koji su pošli da se usprotive Šešelju. Tako su u istom košu zločinac i oni koji na zločin ne pristaju.
- pročitajte još: Nemoć moćnog Vučića
Uvođenje kriterijuma „uznemiravanja“ kao razloga za zabranu skupova novi je prilog istoriji beščašća. Tim se kriterijumom može zabraniti bilo kada bilo šta i građani će moći mirno da spavaju u bonaci srpske žabokrečine. Iz grobnog mira u kojem rade za dvesta evra i drogiraju se rijalitijima smeće da ih prene samo pokoji režirani miting Aleksandra Vučića, sa spontanim konvojem autobusa pristalica SNS, podmićenih kakvom sitnom apanažom ili zastrašenih gubitkom privilegijica.
To što je mladić iz LDP opaučen po glavi dok je na megafon u Jarku vikao da je Šešelj zločinac samo je slika današnje Srbije. Šaka jada građanske opozicije, nasilje u prisustvu policije, simbioza vlasti i omiljenog opozicionara Šešelja kojeg nekako treba držati iznad cenzusa da bi ostao autentično strašilo. Sve za mirni san građana.