Đoković, to prokleto mentalitetsko čudovište!

„Pobeda za večnost! Đoković jede travu" – naslov je u tabloidu Bild. „Mentalna snaga donela je Đokoviću titulu", piše austrijski javni servis ORF. Sportski portal Spox u pozitivnom tonu Đokovića naziva „prokleto mentalitetsko čudovište!"

Gledajući statistiku, taj portal konstatuje da Federer zapravo na svojoj omiljenoj podlozi ne može odigrati bolje od ovoga. „Nasuprot tome Đoković može da igra mnogo bolje, što je posle meča i priznao."

Spox piše da su potrebna „muda kao đulad da se igra protiv najboljeg tenisera svih vremena na travi, u meču u kojem nemaš brejk dva sata i 47 minuta, a skoro cela publika je protiv tebe". „Svetska je klasa kako je Đoković probio Federera na njegovoj drugoj meč lopti – ovo je treći put da je protiv maestra odbranio dve meč lopte i onda pobedio. Mentalitetsko čudovište!"

„Ako i prosečno vrhunskom igrom Nole trijumfuje – i to u dnevnoj sobi kralja Rodžera – onda je to više nego nagoveštaj za sledeće slemove. Na Rolan Garosu je Đoković još dozvolio da ga spoljne okolnosti izbace iz koncepta. Ovog puta je zatočio svoju unutrašnju Drama-Queen, i u najvećoj nevolji je ostao trezven, retko je kukao i nakon iskorišćene meč lopte se sa mnogo osećaja za okolnosti suzdržavao", dodaje se u komentaru Spoxa.

„Kad je gusto, najbolji je", stoji u naslovu na portalu nedeljnika Špigel gde se pitaju šta je Đokovićeva tajna. Izvukao se u petom setu na dve Federerove meč lopte: „Đoković je još jednom demonstrirao da je u kritičnim i tesnim momentima sigurno najbolji igrač kojeg je ovaj sport ikada video", piše Špigel.

„Đoković je morao da nastupa ne samo protiv Federera već i protiv skoro 15.000 gledalaca koji su mu u završnici s vremena na vreme zviždali. (…) Snaga njegovih nerava je poznata, skoro legendarna. Malo koji igrač koristi svoje brejk-lopte tako efikasno ili se od tuđih brejk-lopti brani. Niko na ATP-turu ne pobeđuje tako često tajbrejkom. A kada se dođe u odlučujući set, njegov učinak je izuzetan."

To je, dodaje Špigel, razlika u odnosu na Federera koji „u svojoj poznoj karijeri propušta sve više šansi za brejk i u kritičnim trenucima ne igra svoj najbolji tenis".

Zidojče cajtung opisuje meč u kojem su dvojica velikih rivala „ganjali jedan drugog neiscrpnom energijom, nemilosrdnom preciznošću i brutalnim umetničkim udarcima".

„Kako bi se Đoković doterao do svog limita potreban je gigant poput Federera koji ovog puta nije nastupao samo protiv svog ljudskog protivnika, prvog igrača sveta, već i protiv drugog, moćnijeg i nemilosrdnijeg apstraktnog protivnika: vremena. Federer će za četiri sedmice navršiti 38 godina; da je pobedio, bio bi najstariji pobednik od kada se muškarci susreću na Gren slem turnirima", piše list iz Minhena i dodaje:

„Tako je Federer, uprkos porazu od Srbina, pred očima celog sveta ipak dokazao da još neko vreme namerava da drži svoje godine u šahu."

Švajcarski Argauercajtung o Federeru piše: „U finalu Vimbldona je kralj tajbrejkova postao prosjak. (…) Čas je delovao previše pasivno, čas ishitreno. (…) Đoković je izgledao manje nepobedivo nego inače, ali je uspeo da se uzdigne u odlučujućim momentima."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android