Đoković ne igra samo za sebe
14. novembar 2019.
„Novak Đoković nikad nije krio da ga zanima samo da bude najbolji. Njegova rana mladost je obeležena ambicijama koje su bili gotovo bolesne. Grabio je za pobedama, grabio za priznanjem. I tada, na vrhu uspeha, survao se u prazninu. Mučen sumnjom u sebe, vratio se na Kopaonik u srpskim brdima gde je njegova karijera nekada počinjala. Pokazao se pred zidom u koji je udarao prve teniske loptice i koji je sada pun rupa. Na jednom video-snimku, on vidno dirnut kaže: „Rupe u zidu potiču od bombi. To je potresno. S druge strane, lepo je videti da zid i pored toga još stoji“.
„Kopaonik se nalazi na srpsko-kosovskoj granici. Za vreme rata su jedinice NATO tri meseca prekrivale taj kraj tepihom od bombi. Ožiljci do danas nisu izlečeni. Niti na terenu, na kojem je Đoković udarao svoje prve lopte, ni u njegovoj duši. Đoković korača terenom, beleži neutešnu sliku kamerom mobilnog telefona. Pred jednom kolibom koja jedva stoji, zaustavlja se: „Ovde smo imali mali prostor na kojem bismo se odmarali, gde smo palili vatru“. A onda prelazi sa engleskog na srpski jezik. Onaj ko hoće da zna ko je Đoković, šta ga pokreće i zašto mu je uspeh za nijansu važniji nego svim njegovim takmacima, mora da pogleda taj video-snimak. U njemu je sažeta esencija njegove egzistencije.“
„Najbolji igrač u ovom trenutku“
„Đoković ne igra samo za sebe. On igra za Srbiju. Zato je u svojoj zemlji heroj, a u ostatku sveta autsajder. Nema drugog igrača koji ima dva tako različita lica kao on. Pored terena Đoković može da bude najšarmantniji čovek. A na terenu postaje ratnik. Taj nemilosrdan, neumoljiv deo svog bića simboliše scena sa Otvorenog prvenstva Australije 2012, kada je pobedio Nadala u najdužem Gren slem finalu u istoriji, posle 5 sati i 53 minuta, i pobedu proslavio cepanjem dresa sa grudi.“
„Novak Đoković je najbolji igrač tenisa u ovom trenutku. Niko u deceniji nije osvojio više velikih turnira od njega. Od 2010. naovamo je osvojio 15 od svojih 16 Gren slem titula i 29 od svoje 34 masters-1000 titule. Između 2012. I 2015. je četiri puta uzastopce pobedio u finalima ATP. Posle prvog trijumfa u Vimbldonu 2011. je prvi put postao broj 1. Otada je imao taj rang tokom 275 nedelja. Ako Đoković ove nedelje u Londonu bude bolji od Nadala, završiće šesti put godinu kao najbolji u sezoni i tako izjednačiti rekord Amerikanca Pita Samprasa.“
„To je statistika jednog izuzetnog igrača. Pri tome Novak Đoković ima samo 32 godine. Posle pobede u Vimbldonu u julu nije ostavio mesta sumnjama da hoće da napadne i Federerove rekorde od 20 Gren slem titula i 310 nedelja na prvoj poziciji. Ako ostane unekoliko zdrav, moguće je, čak je i verovatno, da će mu to uspeti.“
U senci Federera i Nadala
„I pored toga, kada se radi o naklonosti gledalaca, on ostaje treći čovek. Đoković nije samo u senci Rodžera Federera, već i u senci Rafaela Nadala. I to ne muči samo njega, već i čitavu porodicu. Majka Dijana je nedavno u jednom intervjuu za indijsko izdanje magazina GQ rekla da poblike ne može da se pomiri s tim da je njen sin bolji od Federera i Nadala. Publika poštuje Novakov uspeh, ali čim igra protiv Federera, publika navija za Federera“.
„To će biti tako i u četvrtak, kada Đoković u finalu ATP bude igrao za plasman u polufinale. Publika neće kriti na čijoj strani su njene simpatije. Moguće je da će i biti na granici fer ponašanja. Možda će je i prekoračiti kao u finalu Otvorenog prvenstva SAD 2015, kada protiv Đokovića nije bio samo Federer, već i 90 odsto publike. Đoković u takvim trenucima obično utone u sebe. I vrati se ruševinama svoje mladosti, na Kopaonik. Rupe u teniskom zidu se pretvore u naprsline na njegovoj duši i pretvore ga u viteza koji mora biti pobeđen ne jednom, već dvaput, pa i triput, a možda čak i četiri puta, pre nego što zaista padne na zemlju“.
„Federer zna koliko će onda biti teško pobediti Đokovića. Lista njihovih dosadašnjih 48 mečeva je puna većih i manjih drama, koje su se najčešće završavale pobedama Đokovića. U godinama 2010. i 2011, Federer je dvaput izgubio u polufinalu nakon dve propuštene meč-lopte. Izgubio je 2014. u Vimbldonu, 2015. u Vimbldonu i na US-openu u tri Gren-slem finala. A ovog leta je rivalstvo kulminiralo u finalu Vimbldona, gde je Federer i posle dve meč-lopte izgubio. Publika je želela da Federer pobedi. Bodrila ga je do poslednje razmene lopti. Đoković je kasnije rekao da je pokliče „Rodžer, Rodžer!“ u svojoj glavi pretvorio u „Novak, Novak!“. Tako razmišlja neko ko ima misiju. Ona još nije okončana. Novak Đoković se bori dalje. Za sebe, za Kopaonik“.
Priredio Saša Bojić