Čvrsta ruka i borba za političke poene

Državna novinska agencija Tanjug na svom Jutjub kanalu beleži petnaestak „obraćanja“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića građanima od kako je virus stigao u zemlju. Tome valja dodati nekoliko obilazaka magacina sa medicinskom opremom, dočekivanje i podelu respiratora, jedan televizijski intervju.

„Mislim da (mu rejting) oscilira kao EKG, otuda ovo divljanje“, napisala je na Tviteru urednica u nedeljniku „Vreme“ Jovana Gligorijević.

Što se tiče Tvitera, koji je možda i najvažniji kritički kanal u Srbiji, Vučić je praktično politički sahranjen. „I Milošević je ljosno posle vanrednog stanja“, piše jedna korisnica Tvitera. U tom čitanju će Vučiću nesnalaženje u krizi biti ono što je za Miloševića bilo bombardovanje – najava kraha.

Doduše, društvene mreže uvek proizvode efekat „eho-sobe“ u kojoj se najlakše nalaze potvrde za sopstveni stav. Među vernim glasačima koji su sada više nego ikada prikovani ispred televizora bi stvari mogle da stoje sasvim drukčije.

Kako tačno? Za sada se barata samo nagađanjima. Naime, iako Vučića bije glas da svakodnevno naručuje istraživanja javnog mnjenja, osim nalaza Nove srpske političke misli (NSPM) sa kraja marta ovih dana nema drugih podataka.

„Neka on laže, ali neka laže lepo i neka da narodu. Kakav god da je, bolji je od ovih što buču, laču i skaču“, rekla je šezdesetogodišnja žena iz Kraljeva anketarima NSPM koji su polovinom marta pokušali da utvrde kako srpski građani reaguju na prve mere protiv pandemije.

Ni ta anketa ne govori mnogo: 57,1 odsto ljudi smatralo je mere koje preduzima srpska vlast i uvođenje vanrednog stanja adekvatnim, dok je suprotno mišljenje imalo 29,1 odsto – doduše, nejasno je koliko je od tog broja priželjkivalo oštrije mere, a koliko misli da su mere preterane.

Politička vajda od čvrste ruke?

Srpska vlast je uvela najstrože mere među državama EU i onima koji teže EU. Policijski čas se stalno produžavao, stariji od 65 zatvoreni su u kuće, najavljena su masovna testiranja kojih nema, donošene nove mere pre nego što se uopšte moglo videti da li stare daju rezultate.

Vučić je, kako je rekao u jednom intervjuu, svesno pokušao da zastraši građane kako bi se pridržavali mera. Pamti se tako njegova izjava da će groblja biti premala. Sa druge strane, kako kažu sagovornici DW, predsednik se predstavlja kao neko na čijim je plećima čitava borba protiv virusa – ističe da je on nabavio respiratore ili poslao vojnike nekuda, da zna tačno stanje svakog pacijenta na intenzivnoj nezi.

„Ton i način zastrašivanja građana, svakodnevna pretnja novim zabranama i izmene nekoliko puta nedeljno, doprinose osećaju haosa, nesigurnosti i nezaštićenosti“, kaže nam Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja, inače autorka portala Peščanik. „U lokalnim sredinama se zdravstvene ustanove rastaču pred očima građana i to je teško sakriti.“

Mandić veruje da će deo javnosti koji je i ranije kritikovao Vučića ova kriza samo učvrstiti u opozicionom stavu, ali da je pitanje kako će reagovati onaj deo birača SNS koji su glasali za tu stranku kao jedinu „instituciju“ koja im može obezbediti posao i socijalnu sigurnost. 

„Usudila bih se da procenim da vlast ni kod svojih birača trenutno ne dobija dodatne poene i da ima potencijal da ih izgubi. Izgledi za posao i minimalnu socijalnu stabilnost se iz dana u dan smanjuju“, kaže Sofija Mandić.

Drukčije stvar vidi Mihailo Tešić, urednik srpkog izdanja magazina Vice. „Na političkom planu Vučić apsolutno profitira, za sada, a sva je prilika da će iz krize izaći još jači, kao što je uvek slučaj sa ovakvim krizama i autoritarnim vođama“, kaže on za DW.

Tešić smatra da predsednik sada žanje plodove „kulta ličnosti“ koji je gradio osam godina. „Srbija je i dalje željna snažnog tate koji će je za ruku voditi kroz sve probleme – mada nije da se Srbija tu razlikuje od ogromne većine zemalja na svetu, kao što je ova kriza bez presedana razotkrila.“

Teško je biti opozicija – pogotovo sada

U doba velikih kriza koje su proglašene pretnjom po goli opstanak opozicija ima nezahvalan posao. Osim retkih glasova, mere borbe protiv virusa se načelno ne dovode u pitanje, kritika se svodi na detalje i stil.

Iako misli da je Vučićeva, kako kaže, „spasilačka misija“ za sada neuspešna, Sofija Mandić dodaje: „Ovo sve ne znači da SNS neće ubedljivo pobediti na narednim izborima, ali to je već pitanje u domenu uslova i načina sprovođenja izbora, a ne toga kako ljudi realno vide situaciju u kojoj se nalazimo.“

Iako su parlamentarni izbori, isprva zakazani za kraj aprila, odloženi za neko bolje vreme, nema naznaka da se išta menja nabolje u stanju u medijima. Stalno prisustvo predsednika u udarnim programima, odsustvo kritike i, usled policijskog časa, pad ionako slabog tiraža štampe koja kritikuje vlast – sve to govori u prilog jačanju Vučićevog rejtinga.

„Ekonomska katastrofa uopšte nije isključena, ali će biti dovoljno puzeća da vlast može da je utuli klasičnim propagandnim metodama, a i neće činiti toliku razliku za gomilu sveta koji ionako jedva sastavlja kraj sa krajem ili živi od države, jer država će nastaviti da isplaćuje plate i penzije“, kaže Mihailo Tešić.

„Morala bi da se dogodi katastrofa, pre svega u smislu broja preminulih, pa da mu se ta uloga obije o glavu“, zaključuje urednik portala Vice.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android