Čuvari semena: globalni trezor u Arktiku

„Dobili smo 60 kutija iz 15 banaka semena širom sveta“, kaže Asmund Asdal. „Zapečaćene su i sada ih skeniramo u aerodromskom sistemu obezbeđenja da bismo se uverili da sadrže samo semenke.“

I ovog mraznog jutra, Asdal se odvezao do aerodroma u najsevernijem gradu na svetu, Longjerbijenu, koji se nalazi na oko 1.500 kilometara od Severnog pola. Današnja misija tog čuvara „Globalnog trezora semena“ je da zaključa 12.000 vrednih duplikata semena iz Afrike 130 metara duboko u arktičkom trezoru semena.

Tu, na minus 18 stepeni u permafrostu Špicbergena, već 15 godina se čuva DNK biljaka za buduće generacije. U trezoru je sada 1,2 miliona uzoraka iz čitavog sveta: sirak, pšenica, pasulj, kukuruz…

Pored norveškog biologa Asdalom, pored rentgena na aerodromu stoji Nigerijac Majova Olubiji. On je izaslanik Nacionalnog centra za genetičke resurse i biotehnologiju iz nigerijskog grada Ibadana. „Evo me, dakle, hiljadama kilometara od Ibadana i mojih polja“, kaže. „Ovo je stvarno veliki dan za mene, presrećan sam.“ Nigerijski naučnik sa sobom je doneo grašak, glavnu hranu miliona Afrikanaca.

Njegov zambijski kolega Grajbil Munkombve klima glavom u znak potvrde dok stavlja kutije sa semenkama na pokretnu traku. U njima je seme iz južne Afrike: sirak, pasulj i pirinač, „biljni materijal koji su naši poljoprivrednici koristili generacijama, ne samo kao hranu, već i u medicinske i kulturne svrhe“.

„To što će i te semenke sada ovde da se čuvaju za nas znači očuvanje naše nacionalne baštine“, rekao je Munkombve. „Ako se nešto loše dogodi kod kuće, možemo da se oslonimo na duplikate koji će ovde biti pohranjeni.“

Špicbergen, „najsigurnije mesto na svetu“ – ali koliko još dugo?

Kad stigne do trezora semena na obroncima iznad Longjerbijenu okruženog napuštenim rudnicima uglja, Grajbil Munkombve zakopčava svoju debelu zimsku jaknu. Temperaturna razlika između u Lusake gde radi i Svalbarda, danas iznosi 36 stepeni . Za to vreme Asmund Asdal otključava sef kombinacijom brojeva: „Dakle, tu smo“. On poziva grupu naučnika koji su se okupili oko ulaza da pogledaju u sef. „Fascinantno mi je to što nam banke semena iz svih delovima sveta veruju i šalju nam svoje seme“, kaže 66-godišnji biolog i agronom. „A novi stalno dolaze. Znaju da se mi ovde vrlo dobro brinemo o njihovom materijalu.“

Štefan Šmic je izvršni direktor „Global Trust Fund for Crop Diversity“, skraćeno „Crop Trust“, sa sedištem u Bonu u Nemačkoj. Ta organizacija podržava čitavu mrežu banaka gena koje čuvaju biološku raznolikost u svojim regionima. Među njima su i afričke banke u Zambiji i Nigeriji, kao i u Gani, Keniji i Etiopiji.

Savremena poljoprivreda oslanja se na odabrane sorte i uzgoje. Međutim, genetska raznolikost izvornih biljaka je ugrožena i mogla bi da nestane. Kako bismo se uhvatili u koštac s izazovom globalnih klimatskih promena, ta raznolikost će biti potrebna u godinama koje dolaze, pre svega zato što su divlji srodnici biljaka za uzgoj otporniji.

Ili, kako to kaže Šmic: „U vreme klimatskih promena mi sebi ne možemo da dozvolimo da se velike količine te genetske raznolikosti zauvek izgube.“

Stručnjaci u trezoru prvi put su se suočili s posledicama klimatskih promena 2016. godine, kada je neuobičajeno obilna kiša uzrokovala ulazak vode u predtunel hermetički obezbeđenog trezora. Otada su preduzete dodatne mere bezbednosti kako bi se izbegla bilo kakva opasnost po seme. „Sef je sada sigurniji nego ikada“, uveren je njegov čuvar Asmund Asdal. Samo, da li je zaista tako?

Klimatske promene, krize, katastrofe…

Nisu samo klimatske promene ono što preti jedinstvenoj biljnoj raznolikost smeštenoj u večnom ledu Svalbarda. Botaničari i biolozi s velikom zabrinutošću prate i sve veće geopolitičke preokrete u svetu. Nedavno je važna banka semena u sirijskom Alepu uništena u ratu, a sada je i skladištenje primeraka iz Jermenije odloženo zbog najnovijih političkih napetosti u toj zemlji.

Kuldep Sing iz Indijskog međunarodnog instituta za istraživanje useva za polusušne tropske krajeve (ICRISAT), takođe je krenuo na dugo putovanje do norveškog Arktika. „Osim klimatskih promena, politička nestabilnost posebno šteti genetskoj raznolikosti“, kaže on. Zato je rat na Bliskom istoku tako preteći: „Pratimo to veoma pažljivo. Izrael, na primer, ima izvanrednu banku semena. Ako se tamo nešto dogodi, mogli bismo da izgubimo kompletnu tu zalihu“, upozorava Sing.

Štefan Šmic iz „Crop Trusta“ deli to mišljenje: „Sve veći sukobi širom sveta, uključujući i one Africi, povećavaju pritisak i zato bismo svi morali brzo da delujemo.“ On je pre svega zabrinut zbog situacije u bankama semena u Africi: „Često se njima ne upravlja baš najbolje. Nedostaje novca, nedostaje osoblja. To znači da se u svakom trenutku može dogoditi da blaga koja se tamo čuvaju budu izgubljena. A ako se izgube, onda su izgubljena zauvek.“

Geopolitika i na 78. paraleli

Nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine i u izolovanom Svalbardu su osetili koliko brzo globalna svetska politika može da prodre i do njih. U trenutku kada je počeo rat oko 400 Rusa i Ukrajinaca radilo je u naseljima Piramiden i Barentsburg, pre svega kao rudari, ali i u turizmu. Otprilike polovina njih je nakon toga napustila Svalbard, delom i zbog toga što su norveški turoperateri pozvali na bojkot ruskih proizvoda i usluga.

Između Norvežana i Rusa ionako vlada ledeno doba. Arktički susedi, Norveška, Danska (Grenland), Kanada i SAD nakon agresije sa pažnjom posmatraju ruske ambicije po pitanju sirovina u tom regionu. „S geopolitičke tačke gledišta ne mislimo da je bezbednost trezora semena na Svalbardu ugrožena“, kaže ipak guverner Svalbarda Lars Fause za DW.

Ali, predstavnica norveške vlade Grete Evjen ne može da sakrije zabrinutost: „Veoma pažljivo pratimo situaciju, jer trenutno zaista ne znamo šta još može da se dogodi u svetu. Zato su nam apsolutno potrebni duplikati semena kako to ne bi bili pohranjeno samo na jednom jedinom mestu“, kaže Evjen. Ipak, nakon toga dodaje sa osmehom: „Čak i ako se mnoge stvari trenutno čine neizvesnim, ovo mesto je definitivno najbolje osiguranje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.