Ćutanje Levice

Prvo nije ušao u drugi krug, a sada ne uspeva da svojim biračima preporuči da glasaju za političkog protivnika Emanuela Makrona: levičarsko-socijalistički političar Žan-Lik Melanšon jeste doduše upozorio svoje zemljake da ne glasaju za Marin Lepen – ali Makrona ipak ne želi podrži. „Ne činite strašnu grešku davanjem glasa Nacionalnom frontu“, rekao je Melanšon u ponedeljak u intervjuu za TF1. Međutim, Melanšon smatra Makrona nepodobnim da upravlja zemljom.

Francuska nije izolovan slučaj. Izgleda da je egzistencijalna kriza u levom političkom spektru u mnogim zemljama dala krila populističkim snagama. Čak je i na predsedničkim izborima u SAD desničarski populista Donald Tramp pobedio Hilari Klinton – demokratski tabor bio je toliko zauzet kritikama svog kandidata, da je očigledno potcenio rizik od moguće Trampove pobede.

I u Velikoj Britaniji, laburisti pod Džeremijem Korbinom nisu mogli da opovrgnu tvrdnje onih koji su bili za „bregzit“. Korbinov odnos prema „bregzitu“ nije bio sasvim jasan, a nije to ni danas. Sudeći prema anketama, Laburistička partija stoji veoma loše pred vanredne izbore 8. juna.

„Zbog slabe opozicije i unutrašnjih razmirica, demokrate u SAD i britanski laburisti, pomogli su usponu desnih populista“, ocenjuje Peter Grotian, profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

„Levica ima problem“, kaže i publicistkinja Simone Roza Miler. „Najkasnije od izborne pobede Trampa u SAD, postoji dijagnoza za njihov neuspeh i doprinos porastu nove desnice na Zapadu“, piše ona u članku za nedeljnik Cajt. Levica se previše bavila osećanjima društvenih manjina i tako izgubila vezu sa širim društvom.

Levičarske parole, desničarska osećanja

Ironično je to što u mnogim zemljama desničari pobeđuju levičare baš levičarskim argumentima: svojim anti-establišment diskursom desničarski populisti poput Lepenove, Trampa i Aletrnative za Nemačku (AfD) nadovezuju se na strategiju stare levice iz pokreta '68.

Politikolog Petar Grotijan je između Nacionalnog fronta i socijalista u Francuskoj otkrio delimično podudaranje: „I jedni i drugi žele da demistifikuju moćne. Mnogi birači, posebno u Francuskoj, spremni su za prelazak s leve na desnu stranu samo da bi moćnima podmetnuli nogu. I u Nemačkoj ta spremnost da se promeni tabor muči političare Levice, poput Sare Vagenkneht“, kaže Grotijan.

Ali dok su se socijalisti u Francuskoj smanjili toliko da su politički jedva vidljivi, Marin Lepen postaje opasna jer meša levu i desnu kritiku Evrope i ekonomske snage Nemačke. Zaključak glasi: „Birači stiču utisak da je ona svakako protiv establišmenta.“

Razočaranje Ciprasom

Takođe, u Španiji, Irskoj, Poljskoj, Holandiji i Grčkoj, levi politički spektar našao se tesnacu. Na parlamentarnim izborima u Irskoj u februaru 2016, Laburistička stranka je sa 18 odsto pala na 6,6 procenata. U Španiji, od oktobra 2016. socijaldemokrate podržavaju konzervativnu manjinsku vlada i otada su u žestokim razmiricama. U Poljskoj, od parlamentarnih izbora u oktobru 2015. godine, prvi put nema levih partija u parlamentu. I u Grčkoj, program štednje premijera Alekisa Ciprasa doveo je do pada popularnosti njegove Sirize.

Ali debakl socijalističkih i socijaldemokratskih partija ne znači nužno i politički trijumf desnih populista. Najnoviji primer tog razvoja jesu parlamentarni izbori u Holandiji. Iako je Socijaldemokratska partija rada tamo doživela gorki poraz, Džesi Klaver iz stranke Zelenih osvojila je 14 odsto glasova. Konzervativna partija premijera Mark Rutea pobedila je daleko ispred desničarskog populiste Gerta Vildersa.

„Demistifikacija desnih populista već je počela“, kaže Peter Grotijan. „Vrhunac AfD-a je prošao, jer pitanje izbeglica više nije na vrhu dnevnog reda politike. Ljudi se više plaše Trampa nego nekih izbeglica.“