„Zašto se EU mora interesovati za Makedoniju?“

„Zašto se EU mora interesovati za Makedoniju“, naslov je teksta objavljenog u listu „Frankfurter Allgemeine Zeitung“. Nikola Dimitrov i Ivana Jordanovska u tom tekstu pored ostalog pišu: „Skoro 25 godina nakon što je Makedonija proglasila nezavisnost, građani ove zemlje ponovo brane demokratiju i vladavinu prava. Zašto bi se Evropa, koja i onako mora savladati cijeli niz izazova: finansijska kriza, izbjeglička kriza ili Brexit, uopšte mora brinuti o jednoj maloj Makedonijom? Za to postoji nekoliko razloga”.

“Prvo. Makedonija je prva na frontu ‚Balkanske rute‘. Zvuči ironično, ali izgleda da je granica sa Grčkom stabilnija nego u gradovima u unutrašnjosti zemlje. Makedonija je trenutno prešla tačku u kojoj stabilnosti ne može biti bez pravde i poštivanja vladavine prava”.

“Drugo. Makedonija je do sada bila najveći uspjeh evropske politike kada je riječ o rješavanju konflikta. Zajedno sa NATO, EU od 2001. godine pomaže ovoj zemlji u sprječavaju izbijanja građanskog rata između Makedonaca I Albanaca. Evropljani sada rizikuju da situacija izmakne kontroli i da Makedonija postane propali slučaj kada je u pitanju međunarodna prevencija i sprječavanje izbijanja sukoba”.

“Treće. Smrtonosni vikend u Kumanovu u maju prošle godine pokazuje da krhki međuetnički sukobi mogu biti primamljivo sredstvo za dalju destabilizaciju. Ne može se predvidjeti kada opasna iskra može zapaliti vatru. Ne smijemo rizikovati, već moramo državne institucije dovesti u red”.

“Četvrto. Makedonija je samo početak. U zemljama zapadnog Balkana je demokratija u kontinuiranom padu i vlastodršci u regionu pažljivo posmatraju šta će se desiti u Makedoniji. Sličnih slučajeva kriminala ima i u drugim zemljama. Međutim, u Makedoniji su veoma dobro dokumentovani i ne mogu se ignorisati. To znači da EU ne smije skretati pogled”.

“Dok vodeći političari na zapanom Balkanu površno govore o Evropi, oni u praksi sve više teže ka ruskom modelu vladavine. Stoga je u interesu Njemačke i EU da se angažuju u Makedoniji. Inače, Rusija već tvrdi da se protestima protiv vlade upravlja s polja“, pišu pored ostalog Nikola Dimitriv, bivši makedonski ambasador u SAD i Ivana Jordanovska, aktivistkinja iz Makedonije u listu „Frankfurter Allgemeine Zietung“.

Kosovo – novi član UEFA-e

Ulazak Kosova u UEFA-u, Evropsku fudbalsku uniju, također je jedna od tema kojom se bavi štampa sa njemačkog govornog područja. Sportski magazin „Kicker“ piše da je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, ali da još uvijek nije član UN. „Protivnici članistva Kosova u UEFA-u su upravo to navodili kao glavni argument“, navodi Kicker i podsjeća da promjene statuta UEFA-e o preciziranju uslova prijema nove članice prije glasanja o prihvatanju Kosova u članstvo, nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu. „Švajcarska je očito glasala protiv članstva Kosova je se boji konflikta sa reprezentativcima koji su porijeklom sa Kosova, kao što su Granit Xhaka ili Xherdan Shaqiri“, piše Kicker.

„Süddeutsche Zeitung“ takođe ukazuje na pravne aspekte novonastale situacije: „Pravila kažu da zemlja mora biti priznata od strane UN, da bi mogla biti član UEFA. Međutim, pravnik iz UEFA je morao da pojasni da UN uopšte ne mogu da priznaju neku zemlju. Nije isključeno da će se ovaj slučaj naći pred Sudom za sportsku arbitražu CAS“, navodi „Süddeutsche Zeitung“.

„Aargauer Zeitung“ se pita koji bi se švajcarski reprezentativci sada mogli odlučiti za reprezentaciju Kosova? „Pored Shaqirija, Xhakaja, Behramija i Tarashaja, to bi mogao uraditi i Almen Abdi iz FC Watford. Blerim Dzemaili, Pajtim Kasami i Admir Mehmedi, koji imaju makedonsko porijeklo. Druge zemlje bi također mogle izgubiti nogometaše. Albanskoj reprezentaciji se radi o nogometašima kao što su: Taulant Xhaka, Ermir Lenjani (Nantes), Lorik Cana (Nantes) i mnogi drugi. U Belgiji naprimjer o Adnanu Januzaj (Manchester United) i Finskoj o Perparimu Hetemaju (Chievo Verona)“, piše „Aargauer Zeitung“.