Zašto je Makron njemački favorit?

Njemačka politika je za nepunih godinu dana doživjela dva ozbiljna spoljnopolitička šoka: Bregzit i izbor Donalda Trampa u SAD. Ali, šta bi se desilo kada bi Marin Lepen pobijedila na izborima u Francuskoj, to u Berlinu niko ne želi ni da zamisli. Kada bi Lepenova Francusku izvela iz evrozone i EU, propalo bi i sve što su generacije izgradile u odnosima Njemačke i Francuske. Čak je i samu EU teško zamisliti bez Francuske.

Sudeći po prognozama, Emanuel Makron jasno vodi. Ali, pošto su ankete pred britanski referendum i izbore u SAD bile potpuno pogrešne – Berlin ostaje nervozan. Zato njemačka kancelarka Angela Merkel i dalje pomalo pomaže u kampanji. „Naravno, to ostaje odluka francuskih birača u koju se ja ne miješam, ali hoću da kažem da bih bila srećna kada bi pobijedio Emanuel Makron, jer se on dosledno zalaže za proevropsku politiku", rekla je Merkelova za Kelner Štat-Ancajger.

Učestali gosti iz Francuske

Prilikom posjete univerzitetu Humbolt u Berlinu u januaru, Makron, tada još autsajder u predizbornoj kampanji, jasno je dao do znanja: „Želim više Evrope i to sa Njemačkom. Imam povjerenja u Njemačku." U martu ga je primila kancelarka. Ali, on nije bio jedini posjetilac u kancelariji Angele Merkel: bili su i konzervativni Fransoa Fijon i socijalista Benoa Amon. Početkom ove godine, Merkel je još bila za Fijona kao budućeg predsjednika. Onda je njega pokosila afera u vezi sa poslom njegove supruge.

Marin Lepen je početkom godine takođe bila u Njemačkoj, ali daleko od Merkelove – na sastanku Evropskih desnih populista u Koblencu. Lepenova ne krije da ne voli Merkelovu: kao predsjednica Francuske ona ne želi da bude „vicekancelarka Angele Merkel", rekla je šefica Nacionalnog fronta u izbornoj kampanji. To su naravno optužbe upućene Makronu koji, kako ona kaže, Francusku hoće da „isporuči" Njemačkoj.

Favorit Berlina

Sada, kada su u igri samo Lepenova i Makron, ovaj 39-godišnjak je favorit njemačke politike. Osim desničarske Alternative za Njemačku, svi žele da on pobijedi. Čak i kopredsjednik Levice Bernd Riksinger poziva Francuze da glasaju za njega, iako za Makrona kaže da je „izazov za radnike". Socijaldemokrata i ministar inostranih poslova Zigmar Gabriel je otišao još dalje i za Markona se izjasnio još prije prvog kruga, rekavši da u njemu, a ne u Benoa Amonu vidi „pravog socijaldemokratu".

Makron je kompatibilan sa svim njemačkim strankama centra, dakle demohrišanima (CDU i bavarska CSU), socijaldemokratama, liberalima i Zelenima, kaže Kler Demesmaj iz Njemačkog društva za spoljnu politiku. Jer, za razliku od Lepenove, Makron je „veoma blizu evropskoj politici Njemačke, kao što su šengenska zona i evro. Veoma velika preklapanja postoje čak i kod bitnih međunarodnih pitanja, kao što su Rusija, Sirija ili slobodna trgovina", ukazuje naša sagovornica.

Almut Meler iz Evropskog savjeta za međunarodne odnose takođe kaže: „U Berlinu je zaključeno – on je jedini čovjek koji može da nam pomogne da održimo EU".

Makronu ti hvalospjevi iz Berlina kod kuće donose i probleme. Čak i u TV duelu u srijedu Lepenova ga je žestoko napala tvrdeći da je od Angele Merkel tražio blagoslov i da ne planira ništa bez njene saglasnosti. „Francuskom će svakako vladati žena – ili ja ili Angela Merkel", rekla je žestoka Lepenova. Makrona su dosta kritikovali i zato što je jedini od jedanaest kandidata hvalio izbjegličku politiku Merkelove.

Ponižena nacija

Ako postane predsjednik, Makron će vjerovatno biti konstruktivan partner Berlinu, ali ne neko ko samo sve odobrava. On je, recimo, za udruživanje evropskog duga, što Njemačka nikako ne želi. On smatra da je trgovinski suficit Njemačke nepodnošljiv i da Njemačka premalo investira. Ali „on nije ogorčen na Njemačku", kaže Silvi Gular, Makronova savjetnica za evropsku politiku, inače poslanica liberala u Evropskom parlamentu. Tokom kampanje, on je – za razliku od skoro svih drugih kandidata – Njemačku isticao kao ekonomski uzor.

Njemačka vlada će doživjeti veliko olakšanje, ako se ispostavi da će ubuduće u Jelisejskoj palati imati posla sa Emanuelom Makronom. A neki političari sada se pitaju i koliko je poslednjih godina bio ispravan odnos prema tom toliko neophodnom partneru u Parizu. Jer vlada u Berlinu je Francusku stalno kritikovala zbog deficita, slabe ekonomije i visoke nezaposlenosti i tretirala je maltene sa malo sažaljenja. To je išlo na ruku Marin Lepen.

Ministar spoljnih poslova Gabrijel je nedavno u Lemondu napisao da Njemačka mora ponovo da bude „pošteni posrednik" u Evropi i da se uzdrži od „bilo kakve arogancije". Za Francuze je to sigurno bio melem. Ali to je ipak najviše bila podrška izbornoj kampanji Emanuela Makrona.