Vučić: Odlazak Merkelove bio bi veliki hendikep za Balkan!
20. septembar 2016Premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je više puta do sada izrazio svoju podršku politici Angele Merkel, prije svega imigrantskoj politici, izrazio je bojazan da bi kraj vlasti njemačke kancelarke naredne godine bio „kraj Evrope kakvu znamo“. Aleksandar Vučić je takođe istakao da bi „nama na Balkanu bio poseban hendikep, jer imali smo svi ovdje istu adresu i nekoga ko će da nas pozove i pomogne, a ko će da nas pozove ako se odnosi u Evropi promijene.“
Nakon loših rezultata njemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na lokalnim izborima, Vučić je primijetio da se tome mnogi raduju, ali da on ne želi da se raduje „jer nas je Angela Merkel spasila sukoba i nemira kad je počela kriza s migrantima i kada se ovdje prijetilo sankcijama“. Vučić je naglasio da on jeste lojalan Merkelovoj, ali da je to mnogo više pitanje racija, nego lojalnosti. „Ona je mnogo uložila u Evropu, oni imaju suficit veći nego sve druge zemlje Unije, oni su najjača zemlja u Evropi, to jednostavno nije za poređenje. A što se nekome ljulja vlast, ne znači uvijek da će se završiti gubitkom izbora“, zaključio je premijer Srbije.
Sve zavisi od migrantske krize
Evropski projekat jeste trenutno u krizi, ali teško je u ovom trenutku reći da li je on povezan sa političkom sudbinom Angele Merkel, ocjenjuje za DW Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose. „Pravo pitanje je koliko je politika koja je dovela do toga da u Evropu dođu milioni emigranata sa Bliskog istoka, povezana s političkim krajem Angele Merkel. Vjerovatno je da njemački birači razmišljaju o tome kada glasaju na lokalnim izborima, i to bi mogla biti indikacija kako će se glasati sljedeće godine na parlamentarnim izborima.“
Kada je riječ o izborima naredne godine, Bojan Al Pinto Brkić smatra da su moguća dva scenarija. „Jedan je da do promijena na čelu Hrišćansko- demokratske unije dođe prije izbora, a drugi je da CDU jednostavno ode s vlasti. U prvom slučaju, moguće je da dođe i do promijene politike prema Srbiji, ali i regionu, ukoliko na čelo CDU dođe neko ko nema tu dozu bliskosti prema Balkanu i pitanju imigranata. Sama CDU nije baš toliko otvorena prema Istoku i politici prema migrantima; Angela Merkel tu zaista jeste dala jedan lični pečat. Ukoliko dođe do promijene vlasti i preuzmu je socijaldemokrate, moguće je da će se nastaviti taj neki topliji odnos prema Balkanu, ali ne toliko i prema migrantima – jer to pitanje postaje centralno, ne samo u Njemačkoj, nego i unutar Evropske unije.“
Srbija zatvorenih vrata?
„Mislim da je Njemačka ozbiljna zemlja, koja dugoročno planira svoju spoljnu politiku, i da se stoga ništa neće promijeniti što se tiče Srbije i regiona ukoliko tamo dođe do promjene vlasti“, ocjenjuje za DW Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove. „Kada je riječ o migracijama, to takođe neće dotaći Srbiju, jer je ona u ovom trenutku samo tranzitna zemlja, i s te strane nije mnogo važno da li će migranti završiti u Njemačkoj ili Švedskoj.“
Međutim, Naim Leo Beširi napominje da bi trebalo donekle demistifikovati podršku Srbije politici otvorenih vrata za koju se zalaže Angela Merkel. „Srbija podržava tu politiku utoliko što migrante samo propušta da idu dalje u druge zemlje. Imamo svega nekoliko desetina slučajeva u proteklih nekoliko godina da su ljudi zapravo tražili azil u Srbiji, a većina njih bude i odbijena. To što mi nismo podigli žičane ograde ili zaustavili migrante na granici s Makedonijom, to nikako ne znači da mi imamo nekakvu politiku otvorenih vrata.“
Loš tajming za izjave lojalnosti
Izjave lojalnosti Angeli Merkel, koje su se često čule od premijera Aleksandra Vučića, trebalo bi posmatrati u svjetlu tajminga, napominje Bojan Al Pinto Brkić. „U istoriji Evrope imamo slučajeva da su neke politike bile realizovane zahvaljujući jakim, personalnim vezama. Međutim, Angela Merkel je u tom smislu na zalasku svoje političke karijere, što zbog godina života, što zbog godina na funkciji, i rekao bih da je prilično originalno, da tako kažem, stavljati se sada u poziciju nekih ličnih odnosa s njemačkom kancelarkom uoči parlamentarnih izbora u Njemačkoj – i imajući u vidu da njena pozicija u njemačkom društvu nije toliko jaka kao prije nekoliko godina.“
Bojan Al Pinto Brkić navodi da bi takođe trebalo na neki način demistifikovati političke priče o prijateljima Srbije u svijetu. „Dosta se govori o nekakvim prijateljstvima i savezništvima, ali ta prijateljstva nisu podržana ni ekonomski, ni politički. Sve to djeluje relativno, pa čak i tvrdnje da je Evropska unija veliki ekonomski partner Srbije. To su sve veoma skromni, rekao bih i marginalni iznosi. Primjera radi, Mađarska ostvaruje oko 80 milijardi dolara izvoza, dok je ukupan BDP Srbije oko 40 milijardi dolara. S druge strane, ne smijemo zaboraviti da se Srbija u velikoj mjeri ne slaže sa spoljnom politikom EU i da tu postoje ozbiljne razlike – i da je jedina tačka slaganja Srbije i Njemačke taj odnos prema migrantima.“
Srbija – najslabija migrantska karika
„Trebalo bi takođe napomenuti da, ukoliko dođe do promjene migrantske politike u Njemačkoj, to može ostaviti posljedice i po Srbiju“, ističe Bojan Al Pinto. „To je zapravo pitanje najslabije karike. Evropska unija može da natjera Srbiju da primi veći broj ljudi, iako Srbija nije prva zemlja u koju su oni ušli, ali Srbija ne može, recimo, da natjera Makedoniju da te ljude primi nazad. U tom slučaju, situacija može da bude dosta komplikovana za Srbiju, ukoliko u Njemačkoj uslijedi politika zatvorenih vrata.“
„Svakako nije loše da postoje dobri lični odnosi između političara, o kakvima često govori premijer Vučić, ali mislim da bi to ipak trebalo iskoristiti da se ti odnosi uspostave na nekom sistematskom nivou“, kaže Naim Leo Beširi. „Svakako da nije dobro da se samo premijer bavi spoljnom politikom i da se ona bazira na percepciji njegovih prijateljstava u svijetu. Mi nemamo strateške odluke gdje želimo da budemo za nekoliko godina, a to onda znači da se odluke donose ad hok. Prosto fizički nije moguće da se jedan čovek bavi spoljnom politikom, poljoprivredom, prosvjetom, odbrambenom politikom i svim drugim politikama. A ako se spoljna politika vodi iz jednog centra, kad taj centar ode s vlasti, ispostaviće se da iza toga nije ostalo ništa dugoročnije.“