Svrgnuti premijer Pudžemon pozvao Katalonce na miran otpor

Svrgnuti šef vlade Katalonije Karlos Pudžemon u televizijskom obraćanju u subotu popodne je pozvao Katalonce na miran otpor protiv centralne vlade u Madridu koja je uvela prinudnu vlast u ovom regionu. U kratkoj prvoj izjavi za javnost poslije jučerašnjih događaja on je rekao da će nastaviti da se bori za nazavisnost Katalonije. 

Objavljivem odluke španske vlade u Službenom listu, premijer Španije Marijano Rahoj jutros je zvanično preuzeo vlast u Kataloniji. U petak uveče je saopštio da je španska vlada raspustila regionalne vlasti Katalonije i najavio vanredne izbore za 21. decembar. 

Istorijski dan u Španiji

Prethodno je u Barseloni oko 17 časova usvojena deklaracija o nezavisnosti Katalonije sa 70 glasova za, 10 protiv, uz dva uzdržana. Glasanje u Barseloni je bilo tajno, a poslanici opozicije su neposredno prije toga napustili plenarnu salu.

Pola sata kasnije senat u Madridu je velikom većinom (247 glasova za, 47 protiv) donio odluku o svrgavanju vlasti Katalonije pod predsjednikom Karlosom Pudždemonom i o drugim prinudnim mjerama protiv vlasti u Kataloniji. Time su premijer Španije Marijanu Rahoju bile odriješene ruke da svim silama djeluje protiv vođstva Katalonije, odnosno onih koji su za nezavisnost Katalonije. To je omogućeno aktiviranjem Člana 155 Ustava Španije - prvi put od 1978. godine.

Rijetki „glasovi razuma"

Na istovremenim sjednicama Senata i katalonskog parlamenta čuli su se tek poneki „glasovi razuma" koji su odluke o aktiviranju Člana 155 i jednostrano proglašenje nezavisnosti ocjenjivali kao „varvarske činove" i „ozbiljne greške koje nikoga neće zaštititi", te da je u cijeloj Španiji danas „crni dan demokratije".

Španski premijer Rahoj je na Tviteru napisao: „Pozivam Špance da ostanu mirni. Vladavina prava će biti iskorištena kako bi se Katalonija vratila u zakonske okvire."

Uprkos rezultatima referenduma – više od 90 odsto za nezavisnost, ali uz izlaznost od samo 43 odsto – ne postoji potpuni konsenzus o tome da Katalonija treba da se odvoji od Španije. Unionisti ističu da je separatizam suprotan ideji Evropske unije o „nekreiranju granica", postoji strah od još dubljih podjela u društvu kao i ekonomske nestabilnosti.

Sa druge strane, pristalice nezavisnosti ističu da ne žele da izgube autonomiju, kao i da su represivne mjere centralne vlasti u Madridu toliko jake da prijete da potpuno izoluju Kataloniju, pri tom odbijajući bilo kakvu vrstu dijaloga i mogućeg dogovora.

Podrška Madridu iz Brisela, Berlina i Vašingona

Evropska unija ne priznaje proglašenje nezavisnosti Katalonije. "Za EU se ništa ne mijenja", napisao je predsjedavaući Savjeta EU Donald Tusk na Tviteru. "Španija je i dalje naš jedini sagovornik." Tusk je takođe pozvao madridsku vladu da se uzdrži od upotrebe sile. "Nadam se da španska vlada prednost daje snažnim argumentima, a ne argumentu snage".

Njemačka vlada se takođe jasno suprotstavila aspiracijama Katalonije za nezavisnost. "Suverenitet i teritorijalni integritet Španije jesu i ostaće nepovredivi, a jednostrano proglašena nezavisnost Katalonije krši ove zaštićene principe", rekao je portparol vlade Štefen Zajbert u Berlinu. Njemačka vlada podržava jasan stav španskog premijera u obezbjeđivanju i ponovnom uspotavljanju ustavnog poretka. Zajbert je rekao: "Nadamo se da će sve strane koristiti sve postojeće mogućnosti za dijalog i deeskalaciju".

SAD su podržale vladu u Madridu. Katalonija je sastavni dio Španije, a Vašington podržava ustavne mjere španske vlade da održi zajedništo zemlje, rekla je jedna portparolka američkog Stejt departmenta.