Sve više kritika na račun kriznog menadžmenta u Njemačkoj
5. februar 2021
Do sada se lokdaun u Njemačkoj tri puta produžavao, aktuelni je na snazi do 14. februara. Kancelarka i premijeri pokrajina bi naredne srijede (10.2.) trebalo da donesu odluku o tome da li će ugostiteljski objekti, muzeji i druge ustanove kulture, škole i vrtići i dalje morati da ostanu zatvoreni. Angela Merkel upozorava na opasnost od prebrzog otvaranja, jer strahuje da bi broj zaraženih onda mogao naglo da se poveća.
Ali povećava se i broj građana koji smatraju da su svakodnevna ograničenja prevelika. Prema rezultatima istraživanja Dojčlandtrend, koje za javni servis ARD sprovodi institut za ispitivanje javnog mnijenja Infratest-dimap, tog mišljenja je 22 odsto ispitanika, što je za pet odsto više nego u januaru. Pritom 51 odsto građana smatra da su ograničenja primjerena, dok je broj onih koji traže još restriktivnije mere sa 30 pao na 24 odsto.
- pročitajte i ovo: Angela Merkel: "Otvaranje nije rješenje"
Velika spremnost na vakcinisanje
Građani kritički ocjenjuju krizni menadžment njemačke vlade. Njime je zadovoljno još samo 42 odsto ispitanika, dok 56 procenata nije. To je najgori rezultat od početka pandemije.
Loš početak kampanje vakcinacije i haos sa izdavanjem termina, razočarali su mnoge građane. Njih 68 odsto smatra da se vakcinacija ne odvija dovoljno brzo. Sve više ljudi shvata da je imunizacija jedini put ka povratku u normalu. U skladu s tim, povećala se i spremnost građana na vakcinisanje, pokazuju istraživanje Dojčlandtrend. Ona je mnogo veća kod starijih ljudi. Dok u starosnoj grupi između 18 i 39 godina tek svaka druga osoba „u svakom slučaju“ želi da se vakciniše, kod starijih od 65 godina ih je 72 procenta.
Podrška kursu EU
Vakcina će još mjesecima biti deficitarna roba zato što je Evropska unija previše dugo odugovlačila i prekasno naručila premalo vakcina. I pored toga, 63 odsto ispitanika, nezavisno od stranačke opredijeljenosti, smatra da je zajednička akcija EU sa naručivanjem vakcina bila ispravna. Jedino većina pristalica desničarsko-populističke Alternative za Njemačku (AfD) smatra da je Njemačka za to trebalo da se pobrine sama.
Kancelarka Angela Merkel polazi od toga da će tek krajem septembra, svi koji to budu htjeli, imati mogućnost da se vakcinišu. Kakve će to posljedice imati za zemlju i društvo? Da li će slobodno opet moći da se kreću samo oni koji su vakcinisani? Njemački Savjet za etiku trenutno odbacuje drugačiji tretman vacinisanih. Slično misli i većina njemačkih građana – 68 odsto ih je protiv, a 28 za. Većina onih koji, smatraju da bi vakcinisani trebalo da dobiju povlastice, su simpatizeri liberala (FDP).
- pročitajte i ovo: Proizvođačima vakcina na kratko oduzeti ekskluzivno pravo na patent?
Posljedice pandemije zabrinjavaju
Četiri od deset ispitanika i dalje je zabrinuto da bi oni sami ili članovi njihove porodice mogli da se zaraze korona-virusom. Polovina Nijemaca je uznemirena zbog širenja novog soja virusa.
Istovremeno, građani Njemačke ne gube iz vida neželjene efekte borbe protiv pandemije: u odnosu na prvi lokdaun, znatno je porastao broj onih (77%) koji su zabrinuti za razvoj djece, zbog ograničenog rada vrtića i škola, što je skok od 14 odsto u odnosu na mjesec maj. Ujedno je 44 odsto ispitanika zabrinuto zbog slabih socijalnih kontakata.
Tri četvrtine ljudi je „zabrinuto“ ili „veoma zabrinuto“ zbog ekonomske situacije. Vlada i savezne pokrajine zadužile su se više nego ikad, kako bi privredu i društvo finansijski pomogle tokom krize. Dugovi će međutim jednoga dana morati da se vrate, ali ko će platiti račun?
Lošije ocjene za vodeće političare
Rastuća kritika brzine kojom se odvija vakcinacija, koju prati i sve veća sumnja u restriktivne mjere, ne utiče samo na ocjenu rada kriznog menadžmenta, već i na ocjenu cjelokupnog rada vlade i njenih članova u Berlinu.
Podrška kancelarki Angeli Merkel (CDU) se međutim smanjila za samo tri odsto, na 67 procenata. Za tri odsto je opala i podrška predsjedniku Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markusu Zederu, mogućem kandidatu Unije (CDU/CSU) za kancelara – sada iznosi 54 odsto. Podrška njegovom konkurentu, nedavno izabranom predsedniku Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Arminu Lašetu, povećala se na 37 procenata. Podrška ministru finansija i kandidatu Socijaldemokratske partije Njemačke (SPD) Olafu Šolcu smanjila se za devet odsto i sada iznosi 46 procenata.
Kritike međutim jedva da imaju uticaja na rezultate budućih izbora. Vladajuća koalicija, koju čine CDU/CSU i SPD, i dalje bi mogla imati tijesnu većinu u odnosu na druge stranke u Bundestagu. Znatno veća bi bila podrška koaliciji koju bi formirali CDU/CSU i stranka Zeleni.