Kako poslanici dodatno zarađuju?

Većina poslanika Bundestaga nema dodatne prihode veće od 1.000 eura mjesečno, to jest, veće od 10.000 godišnje koje moraju da se prijave. Ali, svaki četvrti poslanik – 178 od ukupno 630 njih – ima dodatne zarade koje prelaze tu granicu. Oni koji pri tome najviše zarađuju, čine to kao advokati, imaju poljoprivredna dobra, ili se nalaze u nadzornim odborima nekih koncerna. Svi oni zajedno su takvim aktivnostima zaradili između 27,5 i 48,7 miliona eura. To je pokazala posljednja studija fondacije „Oto Brener" u saradnji sa inicijativom za transparentnost „abgeordnetenwatch.de". Vodeći na listi najboljih zarada se bave uzgojem šećerne repe, svinjogojstvom i eksploatacijom biogasa.

Poslanik i poljoprivrednik Jozef Rif (CDU) smatra da ga objavljivanje ovakvih informacija diskredituje. Poslanici imaju obavezu da prijave koliki im je obrt, ali ne i kolika je stvarna dobit. Kada se u Rifovom slučaju odbiju troškovi za personal i materijal, njegov prihod od uzgoja svinja i oko 50 hektara oranica, koji se procjenjuje na između 686.000 i 1,1 milion eura, ispada bitno manji. „Najveći čisti prihod koji sam ostvario otkako sam 2009. postao poslanik iznosio je 11.000 eura u godini", rekao je on za DW. I dodao da je 2015. čak imao gubitak od 15.000 eura, jer su cijene žita i svinja bile loše. „Ova lista je sve samo ne ozbiljna – ona je proizvoljna", smatra Rif.

Nije lako biti farmer

On je svoju farmu 30 godina vodio sam. Kada je postao poslanik parlamenta, zaposlio je jednog upravnika. „Ne mogu da se odreknem farme, jer su mi djeca još mala. Kasnije bih mogao da je prodam ili iznajmim, ali ću time izgubiti nezavisnost", kaže. A ako zadrži farmu, moći će da i dalje živi od nje ukoliko više ne bude poslanik CDU.

„Niko ne može da očekuje da ja odustanem od tog posla samo zato što sam prešao u politiku", kaže jedan drugi demohrišćanski političar – Hans-Georg fon der Marvic. I on se poziva na porodicu i potrebu za osiguranjem normalnog života i kada izađe iz Bundestaga. A smatra i da ima hendikep u odnosu na kolege poslanike koji zarađuju novac tako što drže predavanja ili seminare – jer, oni nemaju troškove za personal.

Sukob interesa?

Parlament je 2013. modernizovao sistem prijavljivanja prihoda tako što su oni podijeljeni u deset grupa, najniža je između 1.000 i 35.000 eura, najviša su prihodi veći od 250.000 eura. Tako prihodi ne moraju da se prijavljuju precizno u cent, već se navede samo grupa u koju spadaju.

Autori studije navode i jedan pikantan podatak. I Jozef Rif i Hans-Georg fon der Marvic su članovi parlamentarnog Odbora za ishranu i poljoprivredu. Za Gregora Hakmaka, saosnivača i direktora organizacije „abgeordnetenwatch.de" to nije baš fino: "Problem je u tome što poslanici koji imaju farme sjede u tom Odboru i odlučuju o subvencijama od kojih onda sami profitiraju", kaže on za DW.

Parlament: put za sticanje veza

Činjenica je i da je poslanički mandat kao takav mnogima pomogao da počnu da se bave djelatnošću od koje dodatno zarađuju: „Ako poslanici pred kraj svog mandata imaju više dodatnih prihoda nego na početku, onda je to jasan znak da su zahvaljujući svom mandatu došli do veza koje su im omogućile dodatnu djelatnost." Stručnjaci kao što je Hakmak stalno govore da transparentnost nije dovela do smanjivanja obima dodatnih djelatnosti kod poslanika, i da bi odgovarajuće odredbe trebalo bitno pooštriti.