Vučić pobjeđuje u prvom krugu?

Male su šanse da srpska opozicija na predsjedničke izbore izađe sa jednim kandidatom, a čak i da to uspije, on najvjerovatnije neće moći da pobijedi kandidata vladajuće stranke Aleksandra Vučića. To je procjena koja nije baš utješna za opozicione pristalice, ali, kako za DW kaže Đorđe Vuković, politički direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), ništa se tu bitno nije promijenilo nakon odustajanja Tomislava Nikolića. „Aleksandar Vučić ostaje favorit na tim izborima. Tu je ključno pitanje ulaska u drugi krug. Čak i ako se desi situacija da se uđe u drugi krug, i ukoliko bude više kandidata opozicije, u drugi krug najverovatnije ulazi Vojislav Šešelj. U toj situaciji, taj proevropski dio opozicije ima problem da neko od njihovih kandidata možda i neće ući u drugi krug", procjenjuje Vuković.

Partije su nebitne – partije su bitne

Prebacivanje fokusa na dogovore političkih stranaka nije baš potpuno jasno, ističe za DW sociologinja Vesna Pešić. „Mi imamo sada dva kandidata, Vuka Jeremića i Sašu Jankovića. Oni nisu kandidati stranaka i ne razumijem šta se sada očekuje od političkih stranaka? Tu galamu sada pravi Dosta je bilo (DJB). Otišla su im neka tri poslanika, čekali su i pravili neku računicu, i sad oni pozivaju na nekakvu saradnju. A to su ljudi koji nikada ni sam kim nisu htjeli da sarađuju. Možda bi imalo smisla praviti neke zajedničke liste da su raspisani parlamentarni izbori, ali, kako toga za sada nema, i kada trče ova dva kandidata, ne znam zašto sada stranke moraju da se ujedinjuju. Ja ne mislim da su stranke vlasnici birača i da birači glasaju po naredbi stranaka", kaže Pešićeva.

Đorđe Vuković sa druge strane napominje kako istraživanja pokazuju da vladajuća koalicija ima preko 60 procenata podrške u partijskoj opredijeljenosti. „Ako to uzmete kao neko mjerilo, stvari su prilično jasne. A činjenica da, recimo, ni Jeremić ni Janković nisu kandidati stranaka, utoliko je gora po njih", napominje Vuković. „Jer, nema te zbirne motivacije koja bi građane natjerala da iz apstinencije pređu u participaciju. Ta partijska motivacija uvijek je ključna, jer su to ljudi koji su politički aktivni i koji će izaći na izbore. Mi u istraživanjima ne vidimo neku veliku zainteresovanost onih koji nisu partijski identifikovani da će izaći na izbore".

Prazan DJB-paket

Dodatne komplikacije unutar opozicionih redova izazvalo je i saopštenje DJB u kome se kaže da će, ukoliko Jeremić i Janković ne postignu dogovor o jednom kandidatu, DJB u tom slučaju imati svog kandidata. Lider tog pokreta Saša Radulović smatra da je sadašnja situacija takva da Vučić pobjeđuje u prvom krugu, jer kandidati nisu uspjeli da animiraju biračko tijelo. DJB je ranije najavio da se zalaže za pravljenje „paketa" za predsjedničke, ali i za parlamentarne i gradske izbore.

„Problem je što tog paketa jednostavno nema, kaže Vesna Pešić. Oni su taj paket napravili, stalno pričaju o tom paketu, a taj paket s jedne strane ne zavisi od njih, a s druge strane ga nema. Mislim da vlastima sigurno ne pada na pamet da raspisuju beogradske izbore usred ove afere sa gradonačelnikom Sinišom Malim. A sve više mislim da neće biti ni parlamentarnih izbora".

Opozicija blokirana spolja i iznutra

Opozicija je prilično raznorodna i tu bi trebalo tražiti razloge zašto opozicija ne može da izađe sa jednim predsjedničkim kandidatom, smatra Đorđe Vuković. „Vi unutar opozicije imate stranke koje prije možete zamisliti u koaliciji sa vladajućom SNS, nego s nekom drugom opozicionom strankom. Tu bi takođe trebalo računati na sujete koje postoje kod opozicionih lidera. Mislim čak da lideri opozicije nisu životno zainteresovani da se pojavi neko ko bi zbirno mogao da ih predstavlja, jer bi to onda ugrozilo njihove pozicije".

Iako se sumnjalo u fingirani sukob Nikolića i Vučića povodom predsjedničke kandidature, neosporno je da je vrh Srpske napredne stranke (SNS) duboko odahnuo nakon Nikolićevog odustajanja. Zato su pojedini čelnici SNS jedva dočekali da ponovo proglase Vučićevu pobjedu u prvom krugu. Vesna Pešić kaže da „Vučiću, kao i Putinu, nije važno samo da pobijedi. On mora da pobijedi sa 80 odsto podrške, i da onda poruči Hanu, Angeli Merkel, Mekalisteru i ostalima, da u Srbiji nema nikoga osim njega. Da se Nikolić kandidovao, on bi onda možda morao u drugi krug, a još bi, kao velika kukavica, morao da se pojavi lično u nekom duelu, a to želi da izbjegne po svaku cijenu".

A na pitanje da li je čitavo to višednevno natezanje oko fotelja i funkcija ostavilo mučan utisak u javnosti, i može li opozicija to da iskoristi, Vesna Pešić odgovara kontrapitanjem: „A gdje neko iz opozicije može to da kaže? Možete li da odete na RTS i govorite o tome? Postoje crne liste i opozicija je praktično odsječena od glavnih medija. Ja sam se borila protiv Miloševića i to je bila pjesma u odnosu na ovo. Bila sam na svim televizijama, u svim duelima, sa skoro svim važnim političarima tadašnjeg SPS-a i JUL-a".

Diktatura?

Postoji još jedna važna dimenzija u ovakvom stanju stvari uoči izbora u Srbiji, i zašto čelnici SNS navode da opozicija nema šanse, napominje Đorđe Vuković. „Naša demokratija nije savršena, ali Vučić ne vuče poteze koji našu demokratiju prevode u diktaturu. Mi možemo da govorimo o setu njegovih poteza koji nisu demokratski, ali su daleko od toga da možemo da kažemo da su diktatorski. Dakle, on nema takve stavove da bi mogao da ujedini cijelu opoziciju i da motiviše ljude da ga izuzetno mrze, što je recimo bila situacija sa Miloševićem 2000. godine. A postoji i taj finansijski momenat, jer opozicija nema novca, niti sada postoji neko raspoloženje međunarodne zajednice da se finansira opozicija, kao što je to bilo pomenute 2000. godine. Sve to zajedno utiče na neki krajnji ishod", zaključuje Vuković.