1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Sukob dva ministra

20. februar 2015

Njemačka štampa novu eskalaciju u grčkoj dužničkoj drami stilizuje u sukob dva ministra finansija - grčkog i njemačkog, Varufakisa i Šojblea. Ovo su neki navodi iz današnjeg (20.2.) pregleda štampe na njemačkom jeziku.

https://p.dw.com/p/1Eexu
Šojble i Varufakis u Belrinu početkom ovog mjeseca.Foto: Reuters/F. Bensch

U pismu koje je grčki ministar finansija Janis Varufakis u četvrtak prepodne uputio u evropske prestonice stoji da Atina traži produženje evropskog finansiranja na šest mjeseci, te da je spremna da u tom periodu nastavi sa bolnim reformama koje je započela prethodna vlada. Dakle svi mogu da budu srećni? Ne baš. Njemački ministar finansija Volfgang Šojble opet nije zadovoljan, preko portparola poručuje da u pismu nema dovoljno supstance za rješenje krize. Minhenski Ziddojče cajtung prenosi pisanje grčke štampe koja navodi da „nema ničeg goreg od tvrdoglavosti jednog starca“. Starac je, naravno, 72-godišnji Šojble, ideolog asketskog njemačkog budžeta, čovjek koji je učestvovao u stvaranju evrozone. On, piše Zidojče, prije svega želi stabilnost monetarne unije što u prevodu znači: Države koje ne mogu da se pridržavaju pravila evrogrupe tu jednostavno nemaju šta da traže.

Varufakisovo pismo u Šojbleovoj interpretaciji i dalje nije dovoljno dobro sročeno. Grčka bi htjela da u narednih šest mjeseci spase svoj izmučeni budžet evropskim novcima te da produži reforme. Ali, to je sve. Ostali uslovi na kojima najviše insistira upravo Šojble nisu, smatra on, dovoljno razrađeni u pismu. Recimo nove reforme, saradnja sa Trojkom (koja je sada preimenovana, ali je i dalje omražena u Grčkoj) i, iznad svega, obavezivanje Grčke da će vratiti dugove do posljednjeg evra. Jer, potraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke imaju prednost u odnosu na države članice EU. Dakle tek ako i kada Atina vrati dugove međunarodnim institucijama, tek tada bi Nijemci mogli da dođu do svojih milijardi. Ziddojče komentariše: „Bespredmetno je raspravljati da li pismo iz Atine sadrži ono što bi trebalo. Dovoljno je jednostavno ustanoviti da to pismo ostavlja previše prostora za interpretacije. U njemu možemo čitati dobru volju, ali i uzdržanost.“

Griechenland Athen Parlament 29.01.2015
Foto: Reuters/A. Konstantinidis

Ne stoji Evropa nad ambisov, nego Grčka

Libeker nahrihten na istu temu piše: „Ljevičarska vlada u Atini izgleda gubi osjećaj za realnost. Toliko je neodgovorna da sopstvenom narodu poručuje kako postoji pravo da se predizborna obećanja ispunjavaju na teret trećeg. Prijeti samoubistvom sopstvene zemlje ukoliko povjerioci ne preuzmu ceh na sebe i još ne stave svjež novac na sto. Ne stoji Evropa nad ambisom, nego Grčka. Nije uzrok bijede prepisani program reformi nego upravo to što spremnosti na reforme predugo nije bilo.“

Ipak, ima glasova kritike i na račun Šojblea, recimo u Folksštimeu iz Magdeburga: „Bez prijeke potrebe su Šojble i njegovi ponovo nahranili grčko viđenje Njemačke kao nekakvog vaspitača Grčke i cijele EU. Jesu li možda u Berlinu očekivali da odjedanput iz Atine stigne perfektni koncept finansiranja? Manjak konstruktivnosti u Atini – koji je sa pravom kritikovan – nailazi na grubu odbranu Berlina, a to ništa ne donosi. Sada ostaju samo dvije varijante: šestomjesečno prelazno finansiranje sa nešto popuštenim kaišem ili početak kraja evra kao valute u Grčkoj. O tome će danas pričati ministri finansija EU – ako je to, poslije već donijete presude Berlina – uopšte potrebno…“

Slično piše i Tagescajtung, koji ističe da je Evropska komisija pozdravila pomak Atine, ali da je jedino Šojble u cijeloj Evropi smjesta rekao „ne“. Zašto je, pita se list, njemački ministar ekspresno i bez detaljnijih obrazloženja odbio grčki prijedlog? „Očigledno se ne radi samo o Grčkoj već o nastavku dominacije u zoni evra. I o nastavku neoliberalnog kursa u drugim kriznim zemljama poput Italije i Francuske. Šojble koristi veto kako bi čitavu Evropu primorao na njemački kurs. Time on postaje kočničar – jer Varufakis se već pomjerio sa početne pozicije.“

Noje cirher cajtung ponavlja naraciju o neophodnosti reformi – bolnih, razumije se – pa zaključuje: „Tako posmatrano možda bi radikalno rješenje u vidu grčkog bankrota i istupanja iz monetarne unije bilo od koristi za obje strane. Grčka bi u sopstvenoj režiji morala da traži put reformi. A ostatak evrozone bi ubuduće pred očima imao jasne alternative: bolne, ali efikasne reforme u pravcu tržišne privrede ili napuštanje evra à la Grčka. Tako bi na kraju Varufakis mogao da bude i u pravu: beskrajnom grčkom tragedijom čitava evrozona ulazi u opasnost da socijalističkim podruštvljenjem nepredvidivih rizika dovede svoj kapitalizam do apsurda“, piše ugledni švajcarski dnevnik.