Srbija profitira od Turskog toka

Najava izgradnje druge trase ruskog gasovoda Turski tok budi nade kod najmanje pet balkanskih država: kod članica Evropske unije Bugarske i Grčke – jer se obje nadaju da će trasa proći preko njihove teritorije – ali i kod Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije. I bez obzira na to kuda će dalje iz Turske biti usmeren ruski gas, jedno je sigurno: on će prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje, ka tržištima Mađarske, Slovačke, Austrije, Italije.

Kako je planiano, prva trasa gasovoda trebalo bi da bude završena do kraja 2019. godine. Gas koji njome bude išao, u potpunosti je namenjen turskom tržištu. Tamo je naime, potrošnja u 2017. dostigla rekordni nivo od 53,85 milijardi kubnih metara, da bi u 2018. ipak pala za šest odsto, odnosno na oko 50 milijardi kubnih metara.

Inače, svaka od cijevi Turskog toka trebalo bi da ima kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Strateški partner Rusije na Balkanu

Turski tok je najveća stavka u Gaspromovom investicionom programu za 2019. godinu. Predviđeno je da u njega bude uloženo oko milijardu i 375 miliona evra. Od toga, na postavljanje druge podvodne cijevi otpada 349 miliona evra, a na kopneni dio trase, do granice sa Evropskom unijom, još oko 237,5 miliona evra.

I iako taj drugi dio gasne rute još nije definisan, sigurno je da Srbija iz tih dogovora izlazi kao veliki pobjednik. Predsjednik Rusije Vladimir Putin u Beogradu je najavio da će u gasnu insfrastrukturu Srbije – strateškog partnera Moskve na Balkanu – biti uloženo oko milijardu i 230 miliona evra. Moskva i Beograd zajednički će finansirati izgradnju novog gasovoda u dužini od 403 kilometra – od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom.

Za projektovanje, izgradnju i rad gasovoda u Srbiji, Gasprom je izdvojio 788 miliona evra. Uz to, biće proširen i kapacitet skladišta gasa Banatski dvor koje koristi Gasprom, i to sa 450 na 750 miliona kubnih metara.

Preko Bugarske do Srbije?

I dok su investicije u Srbiji izvjesne, u Bugarskoj se nastavak Turskog toka za sada svodi samo na to da tamošnji zvaničnici vjeruju u obećanja ruskih vlasti. Uprkos tome, Sofija je odlučila da se pripremi za transport ruskog gasa iz Turskog toka – iako nije jasno ko će taj gas da kupuje.

Državna bugarska kompanija za transport gasa „Bulgartransgas", prošlog ljeta je raspisala tender za izgradnju cjevovoda od Turske u dužini od 11 kilometara i po cijeni od 25 miliona evra. Ugovor bi, međutim, mogao da stupi na snagu tek kada bude sigurno da Turski tok zaista stiže do Bugarske.

Bugarske vlasti se tu nisu zaustavile. Odlučeno je takođe da se gradi trasa kojom bi se distribuirao gas iz Turskog toka do Srbije, ali i do eventualnog regionalnog distributivnog centra, tzv. Balkanskog čvorišta. Ta investicija trebalo bi da bude finansirana kreditima koji će biti isplaćeni iz tranzitnih taksi za prenos gasa.

„Bulgartransgas" je organizovao dva tendera čiji je cilj bio da se rezervišu kapaciteti za tranzitne troškove gasa. Međutim, biće organizovan još jedan, treći tender – zbog toga što je, čini se, osnovni snabdjevač, „Gasprom eksport", signalizirao da su im takse previsoke. U Sofiji su zato odlučili da se zbog Moskve „malo koriguju" – nauštrb bugarskih interesa i briselskih pravila. Period isplate je, naime, produžen sa 15 na 20 godina.

U igri je i Grčka

Moskva, istovremeno, ne odustaje ni od mogućnosti da se Turski tok produži kroz Grčku. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Alekisom Ciprasom, Putin je 8. decembra prošle godine izjavio da je izgradnja nastavka Turskog toka prema Grčkoj sasvim moguća. „Razgovaramo o tome sa našim turskim i grčkim partnerima, i to je sasvim moguće. Ako postoji gasovod od Grčke do Italije, mogli bismo zajedno da razmislimo o tome kako da ga napunimo gasom", rekao je Putin.

Riječ je Trans-jadranskom gasovodu (TAP) koji bi trebalo da počne sa radom 2020. godine. To je evropski dio tzv. Južnog gasnog koridora i njime će u Evropu stizati kaspijski gas. Cjevovod ima kapacitet od deset milijardi kubnih metara godišnje, uz mogunost da ta količina bude i udvostručena. Od granice Turske i Grčke, TAP će voditi do Albanije, a odatle ka Italiji. Povezivanjem te dvije rute (TAP i Turski tok), Rusija bi izbjegla da prekriši tzv. Treći energetski paket EU, koji dobavljaču gasa ne dozvoljava da ima monopol na nekom gasovodu.

U Briselu čekaju evropske izbore

Pri svemu tome, postavlja se pitanje da li će Brisel dozvoliti izgradnju tog novog ruskog gasovoda – s obzirom na tenzije sa Sjedinjenim Državama kada je riječ o Sjevernom toku 2, kao i gubitke od dvije milijarde dolara godišnje koliko se procjenjuje da bi Ukrajina pretrpila nakon početka rada Transbalkanskog gasovoda od 1. januara 2020.

Uoči posjete Beogradu, Putin je, u intervjuu za Politiku, izjavio da „EU mora da garantuje svojim članicama da neće spriječiti dostavu ruskog gasa Evropi kroz turski tok". Evropska komisija je na to odgovorila na standardan i predvidljiv način: pravila EU - pod tim se podrazumijeva već pomenuti Treći energetski paket – primjenjivaće se na i na Turski tok.

Transport gasa kroz Bugarsku jeste najpovoljnija varijanta za Gasprom, jer se tako koristi dio infrastrukture Transbalkanskog gasovoda, ali, „za to postoje i prepreke, jer će se političko rješenje tražiti na nivou EU", objasnio je krajem novembra prošle godine Ivan Ivanov, predsjednik regulatorne bugarske Komisija za energetiku i vodoprivredu.

Međutim, do tog političkog rješenja na nivou EU za Turski tok teško da će doći ove godine. Izbori za Evropski parlament održavaju se od 23. do 26 maja, a formiranje nove Evropske komisije može se očekivati tek krajem ove godine.

Moskva pritom vjerovatno očekuje da će u Evropskom parlamentu biti formirana sasvim nova, evroskeptična frakcija poslanika, koja bi eventulano mogla da sarađuje sa poslanicima Evropske narodne stranke.

Pitanje Ukrajine

Aktuelna Evropska komisija ne bavi se u prevelikoj mjeri Turskim tokom, već prije svega pokušava da posreduje između Kijeva i Moskve kako bi se tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu nastavio i nakon završetka ove godine.

Na trilateralnom sastanku EU, Rusije i Ukrajine održanom u januaru, pregovori su odloženi za još četiri mjeseca, ne samo zbog izbora za Evropski parlament, već i zbog toga što su predsjednički izbori u Ukrajini zakazani za 31. mart.

Ipak, mnogi analitičari vjeruju da Moskva neće u potputnosti obustaviti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu – i zbog svojih ekonomskih i zbog geopolitičkih interesa. To bi moglo da se ostvari tako što drugi gasovodi, oni koji zaobilaze Ukrajinu, neće raditi punim kapacitetom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android