Srbija: Ima vakcina, ali nema za koga
11. mart 2021
„To je apsurd“, kaže epidemiolog Zoran Radovanović za DW. „Mi smo jedina zemlja na svijetu gde ponuda vakcina prevazilazi potražnju.“
Dok u svjetskoj štampi odjekuje mješavina čuđenja i divljenja hitrom početku vakcinacije u Srbiji, podaci objavljeni ovih dana navode na pitanje da li će uskoro silne doze kineskog, ruskog i zapadnog cjepiva ostati po srpskim skladištima?
Naime, u Srbiji je nešto više od milion ljudi primilo barem jednu dozu vakcine, dok na listi čekanja ima još jedva dvjesto hiljada građana. To znači da se od oko 5,5 miliona punoljetnih tek oko četvrtine njih elektronskim putem prijavilo za imunizaciju.
„Kao Boga vas molim, javite se da dobijete vakcinu. Imamo i imaćemo vakcine, molim vas kao Boga“, apelovao je predsednik Aleksandar Vučić krajem prošle sedmice, navodeći da će i sam uskoro primiti vakcinu.
Kolektivni imunitet do leta – nemoguća misija?
Prema tvrdnjama zvaničnika, Srbija je već pribavila ili poručila oko petnaest miliona doza što je bezmalo dostatno da dovoljan broj ljudi primi po dve doze u dva navrata. Međutim, sada djeluje kao nemoguća misija da se uopšte nađe dovoljno ljudi spremnih da prime vakcinu.
Stručnjaci širom sveta iznose procjene da je za kolektivni imunitet potrebno cepljenje od 65 do 85 odsto populacije.
Na najave iz Kriznog štaba da bi društvo do ljeta moglo da stekne imunitet krda, Radovanović upozorava da je računica pogrešna. Jer, ne mogu se prosto sabirati oni koji su preležali koronu i oni koji su primili vakcinu. Te dve grupe se u velikoj meri poklapaju, a preležani virus obično pruža tek nekoliko meseci zaštite od nove zaraze.
„Ljudi oklijevaju da se vakcinišu. Nije im data odgovarajuća informacija. Odnosno, internet je pobijedio Ministarstvo zdravlja. U toku je infodemija“, priča iskusni epidemiolog Radovanović. „Mnogi kažu nisam protiv, nego hoću da sačekam, da vidim šta će biti sa onima što su prvi primili vakcinu."
Radovanović smatra da je država zakasnila sa „zdravstvenim prosvjećivanjem“ građana koje mora da prati ovakve mamutske poduhvate u sferi javnog zdravlja. Takođe, nije poznato da je sankcionisan ijedan ljekar koji širi dezinformacije o epidemiji i vakcinaciji.
Udruženje Ujedinjeni protiv kovida početkom februara je protiv pulmologa Branimira Nestorovića podnijelo prijavu Sudu časti Ljekarske komore Beograda. Nestorović, raniji član Kriznog štaba koji je koronu nazivao „virusom koji postoji samo na Fejsbuku“, i dalje je čest sagovornik medija bliskih vlasti.
„Neprestana gostovanja na televizijama, a bez ikakve kontrole, bez odgovornosti, a kamoli pravnog sankcionisanja, truju ljude mnogo više od kovida, istovremeno donoseći ogromnu zaradu i vlasnicima i uposlenicima tih televizija, kao i samim šarlatanima, čije privatne prakse i biznisi cvjetaju“, napisala je dramaturškinja Biljana Srbljanović u kolumni za Blic sredinom februara.
Premda je prijava za vakcinaciju laka i bez birokratskih peripetija, za sada se nije prijavila ni ona trećina građana koja je spremna da se vakciniše. Ili se barem tako izjasnila u anketi Nove srpske političke misli objavljenoj u januaru. Nešto veći procenat (38 odsto) rekao je da će pričekati, dok 27 odsto obija vakcinaciju.
Šokantni nalaz tog istraživanja bio je da je spremnost na cijepljenje čak četiri puta manja kod opoziciono nastrojenih građana. „Postoji izvorno nepoverenje u vakcinu slično kao u drugim zemljama“, rekao je tada za DW urednik NSPM Đorđe Vukadinović. „Ali postoji i specifičan politički aspekt koji nema veze sa antivakserima. To je nepovjerenje u sve što vlast kaže, radi i propagira.“
Šizofren odnos prema epidemiji
Vlasti pak očito najveći problem vide u malim sredinama, posebno kod starijih i, kako se pretpostavlja, lošije informisanih ljudi. „Ići ću baš da se vakcinišem ili u Žagubicu ili u Merošinu, negdje da budem primjer i da zamolim te ljude“, rekao je Vučić. Ideja je da se vakcinišu i oni koji se nisu prijavili.
Srbiji su potrebni i mobilni timovi za cijepljenje koji će ući u svako selo, rekao je za N1 predsednik Udruženja za javno zdravlje Dragoslav Popović. Ljudi imaju bojazni i pitanja, i traže odgovore, pa bi „bilo bi dobro da se vidi jedna promotivna kampanja koja će biti usmjerena na te ljude“.
To je do sada potpuno zapostavljeno, smatra Zoran Radovanović. Umjesto toga, predsednik se „populistički“ razmetao brojem nabavljenih vakcina, slično kao ranije brojem respiratora koji su završili u magacinima, kaže ovaj epidemiolog.
„Ako se ovako nastavi, za nekoliko mjeseci bi Vučić mogao da proglasi vakcinaciju obaveznom za određene kategorije zaposlenih. Mada, možda će se uzdržati od toga poteza jer je nepopularan uoči izbora“, dodaje Radovanović.
Pitanje je koliko uticaja na imunizaciju ima i čudnovat odnos sve gore epidemiološke situacije i blagih mjera koje uvodi Vlada. Već danima se registruje preko četiri hiljade zaraženih dnevno, premda je izvjesno da je stvarna brojka mnogo viša – jer, svaki četvrti test je pozitivan.
Nedavno je reporterka njemačke televizije RTL u Beogradu, šetajući pored krcatih bašti kafića, stekla utisak da se ljudi ponašaju „kao da nema korone“. Može biti da opredjeljenje vlasti da se „sačuva ekonomija“ i život teče manje-više normalno, kod mnogih građana ostavlja utisak da je sve u redu – čak i ako se ne vakcinišu.