Spirala nasilja na Kosovu

Predstavnici međunarodne zajednice šokirani su zbog nasilja na Kosovu: „Nasilje ne smije biti prihvaćeno kao legitimno sredstvo za promjenu vlade“, rekao je Ernst Rajhel, opunomoćenik njemačkog Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistočnu Evropu. „Još gore je što se kosovska opozicija nije distancirala od nasilja. Debata u parlamentu se mora voditi argumentima, a ne suzavcem i Molotovljevim koktelima.“

Od avgusta prošle godine, opozicija ometa sjednice parlamenta bacanjem suzavca i jaja, kao i koncertima zvižduka. U početku je pokušavala da prinudi vladu da povuče sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština. Tim sporazumom se srpskoj manjini garantuju dalekosežna autonomna prava. Opozicija je istovremeno zatražila i da vlada povuče potpis sa Sporazuma o državnoj granici između Kosova i Crne Gore. Paralelno sa blokadom parlamenta, opozicija je organizovala i više demonstracija – na kojima je bilo nasilja – pred zgradama parlamenta i vlade u Prištini.

Nasilje u parlamentu i na ulicama

Opozicija sada traži ostavku vlade i nove izbore. „Vlada je stavila na kocku suverenost Kosova“, rekao je jedan od vođa opozicije, Ramuš Haradinaj, za kosovsku televiziju. Devetog januara održane su najveće demonstracije otkako se Kosovo proglasilo nezavisnim. Više hiljada građana demonstriralo je u Prištini tražeći odlazak vlade. Bacali su kamenice i Molotovljeve koktele, na šta je policija odgovorila suzavcem. Demonstranti su tražili i nove izbore jer „vlada radi protiv interesa države“. Desetine policajaca su povrijeđene, na zgradama vlade je pričinjena velika šteta. Više važnih poslanika je uhapšeno i kasnije smješteno u kućni pritvor.

Stranke velike vladajuće koalicije, Demokratska liga Kosova (LDK) premijera Ise Mustafe, i Demokratska partija (PDK) ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, striktno odbijaju zahtjeve opozicije. „Vlada neće podnijeti ostavku niti će biti novih izbora. Novi izbori na Kosovu će biti održani tek 2018, kao što je predviđeno izbornim zakonom“, naglasio je premijer Mustafa na svom Fejsbuk-nalogu.

Eksplozivna situacija

Ipak, situacija ostaje eksplozivna, smatraju posmatrači na Kosovu. „Situacija na Kosovu je zabrinjavajuća. Slike nasilja su nanijele veliku štetu imidžu Kosova“, kaže za DW Safet Gerdžaliju, predsjednik Privredne komore Kosova: „Vlada veliki strah od socijalnih nemira i demonstracija, jer Kosovo ima velike ekonomske probleme“. Najmlađa evropska zemlja ima stopu nezaposlenosti od gotovo 40 odsto. Etničke napetosti između kosovskih Albanaca i Srba su i dalje velike. Sprovođenje dogovora sa Srbijom napreduje sporo. Kosovo je do sada priznalo 112 zemalja, ali još nisu pet članica EU, Srbija, Rusija, Kina i Indija. Nedavno mu nije odobreno članstvo u Unesku. Građanima Kosova je potrebna viza za EU. Oni više ne vjeruju da će im se situacija brzo popraviti. Zbog toga je u posljednje dvije godine gotovo svaki deseti građanin napustio zemlju i potražio bolju perspektivu u Njemačkoj i drugim evropskim zemljama.

Predsjednički izbori

Veoma sporna tema je i izbor novog kosovskog predsjednika. Prema koalicionom ugovoru između PDK i LDK, na tu funkciju bi trebalo da bude izabran Hašim Tači. Doduše, za to bi mu u prva dva izborna kruga bila potrebna dvotrećinska većina od ukupno 12 poslanika kosovskog parlamenta. U trećem krugu bi mogao da prođe samo sa apsolutnom većinom.

Tači je sporan, ne samo u očima nacionalističke opozicije, već i za neke poslanike vladajuće koalicije. Novi predsjednik bi trebalo da bude izabran do početka marta.

I pored toga, Gerdžaliju smatra da svi problemi mogu da budu riješeni za kratko vrijeme. „Na putu ka evropskoj porodici nema alternative za dijalog, komunikaciju i partnerstvo. Kosovo mora da sprovede preporuke međunarodnih prijatelja iz Berlina, Brisela, Vašingtona, Londona, Pariza i Vatikana. I američki ambasador na Kosovu, Greg Delavi, smatra da „svi problemi treba da budu rešeni u parlamentu“. Predsjednica Kosova Atifete Jahjaga je prošle nedjelje organizovala „okrugli sto“ predstavnika vlade i opozicije. Ali, dijalog je ostao bez uspjeha. „Vidimo se 17. Februara“, rekao je Ramuš Haradinaj. A toga se svi u Prištini plaše. U srijedu, na osmu godišnjicu proglašenja kosovske nezavisnosti, očekuju se najveće demonstracije poslije rata na Kosovu 1999. Posmatrači smatraju da je realno očekivati da će tom prilikom doći do nasilja.