Saudijsko razmetanje neće trajati dovijeka
15. decembar 2015Kraljevski toranj trebalo bi da bude visok jedan kilometar. Početkom 2019. će biti završena najviša zgrada na svijetu – ako sve bude po planu saudijske kraljevske kuće. To je Saudijska Arabija kakvi njeni gospodari žele: otmjena, moderna i sva u superlativima. Ali, iz tih kulisa se naziru i pukotine. Tako je Međunarodni monetarni fond još u oktobru iznio predviđanje da će to kraljevstvo sa autoritarnom vlašću još samo pet godina moći da privrjeđuje kao i do sada - a onda će gigantske finansijske rezerve države biti iscrpljene.
Taj trend je sada pooštren. Jer, do vanredne ekonomske situacije je došlo zbog cijene nafte. Od prije godinu dana, cijena je između 40 i 50 dolara po barelu. Poslije sastanka proizvođača nafte grupe OPEC u Beču, cijena je čak postala manja od 40 dolara - to ja najniža tačka u posljednjih šest godina. „Da bi budžet Saudijske Arabije bio uravnotežen, cijena nafte bi trebalo da bude između 80 i 120 dolara“, kaže Sebastijan Sons iz Njemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP).
Teško je doći do pouzdanih brojki. Kraljevstvo ne dozvoljava da mu se gleda u karte. No, podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) takođe pružaju neveselu sliku: ona bi još ove godine mogla da se suoči sa rupom u budžetu od sto miijardi dolara. A to bi bila petina njenog bruto društvenog proizvoda. MMF smatra da se situacija neće popraviti ni 2016.
Zov reformi
Studija konstalting-firme Mekinzi objavljena u decembru traži od kraljevske kuće da počne sa sprovođenje reformi: „Čekanje na bolje okvirne uslove nije opcija“, rekao je Džonatan Vocel, direktor u Mekinziju za internet-portal arabian.business.com.
„Stari principi više ne funkcionišu“, kaže Sebastijan Sons. Do sada je država tako reći zabadala prst u zemlju, i pretvarala naftu u novac koji dijeli građanima. Tako država već decenijama masivno subvencioniše stanovništvo: vještački se održava niska cijena energije, benzina i vode. Nema poreza na dohodak. „Saudijsko društvo se ponaša rasipnički“, kaže Sons, i dodaje da je to plod subvencija, a da „iznenadnu promjenu kursa ne treba očekivati“.
Pri tome jedan dio društva uopšte nije zadovoljan. Tako je zvanična stopa nezaposlenosti nešto manja od šest odsto. No, za mlađe od 26 godina, situacija je mnogo lošija. Krajem 2014, nešto manje od 30 odsto njih nije imalo postao. Nezadovoljstvo je veliko, kaže Sons: „Svake godine, oko 100.000 svršenih studenata stiže na tržište rada. Ali, oni ne nalaze posao, jer svi hože da rade u javnom sektoru. Doslijedno bi bilo da se plate u javnom sektoru smanje a u privatnom – povećaju.“
Sons zato smatra da je jedina alternativa jačanje privatnog sektora i preusmjeravanje sa nafte na druge privredne grane. On smatra da građani zbog reformi neće izaći na ulice: „Demonstracije tamo nemaju tradiciju.“
Kraljevska kuća vlada veoma čvrstom rukom. Oni koji drukčije misle i predstavljaju opoziciju završavaju u zatvoru – kao, na primjer, bloge Raif Badavi. Organizacija za ljudska prava Amnesti internešnal sve češće kritikuje samovolju pri izricanju smrtne kazne i Saudijskoj Arabiji.
Pragmatizam ili ideologija?
No, ta zemlja je i regionalna sila. Saudijci ratuju protiv Hutijevaca u Jemenu – a na suprotnoj strani, sjeverno od kraljevstva, protiv Irana, i to u Siriji.
Trenutno ne može da se sagleda kako će se razvijati situacija na tim frontovima. „Jemen je ne samo vojna, već i ekonomska katastrofa. Rat u Jemenu je do sada koštao 50 milijardi dolara, a u Siriji – oko 20 milijardi.“ Stručnjak za Siriju i novinar Danijel Gerlah je za radio Dojčlandfunk rekao da je Saudijska Arabija do sada u rat u Siriji investirala čak 100 milijardi dolara.
„Kada vidim kakva je trenutna ekonomska situacija u Saudijskoj Arabiji, logična posljedica mora biti da ona smanji svoju regionalnu ulogu i počne da vodi pragmatičnu spoljnu politiku“, kaže Sebastijan Sons. No, takav korak bi imao i posljedice po međunarodnu političku konstelaciju.
No, Saudijska Arabija još uvijek ima velike rezerve novca. Prošlog četvrtka, poslala je u orbitu jedan satelit. On je dio velike mreže koja bi na visini od 36.000 kilometara trebalo da poboljša kvalitet interneta iznad Bliskog istoka, Afrike i Centralne Azije. A to je još jedan spektakularni projekat vrijedan milijarde.