Rusija ne želi posredovanje u sukobu sa Kijevom
28. novembar 2018
Još uvijek nije jasno šta se tačno desilo između ruskih i ukrajinskih ratnih brodova u nedjelju u Kerčkom moreuzu. Da li su Ukrajinci provocirali, kako to tvrdi Moskva? Da li je to bio agresivni napad Rusa, kako to tvrdi Kijev? Nijedna neutralna strana to trenutno ne može da kaže. Zato su Angela Merkel i drugi članovi njemačke vlade apelovali na pribranost i suzdržavanje od ishitrenih reakcija.
U telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kancelarka Merkel jasno je iznijela "neophodnost deeskalacije konflikta i neophodnost dijaloga", prenio je portparol vlade Stefen Seibert. Putin je izrazio nadu da će Njemačka ubuduće uticati na Ukrajinu „da se uzdrži od takvih provokacija", rekao je takođe Seibert i dodao da su Merkel i Putin odlučili da sačekaju analizu incidenta koju bi trebalo da obave ruski i ukrajinski stručnjaci za bezbjednost.
Kremlj nije zainteresovan za Normandijski format
Na „Berlinskom forumu za spoljnu politiku" Kerber-fondacije ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da su Njemačka i Francuska ponudile da "potraže rješenje u Normandijskom formatu". U toj diplomatskoj inicijativi već četiri godine povremeno se sastaju predstavnici Berlina, Pariza, Kijeva i Moskve, kako bi sproveli sporazum o prekidu vatre za istočnu Ukrajinu. Prema Masu, politički direktori Ministarstava spoljnih poslova zemalja ovog "formata" raspravljali su još u ponedeljak (26.11.) o mogućem rješenju aktuelnog sukoba.
Ali iz Kremlja je odmah stigao negativan odgovor. Vlasti Rusije i Ukrajine mogu same da diskutuju o problemima, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom posjete Parizu. „Ako bude tehničkih pitanja koja ukrajinskoj strani nisu jasna, ona bi onda mogla da budu razmatrana na nivou lokalnih graničnih vlasti dviju zemalja".
Sankcije protiv Rusije?
Još jedan gost fondacije Kerber, slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, izjavio je za DW: „Naravno da nismo priznali aneksiju Krima i zato vode oko Krima nisu ruska teritorija". Međutim, kako bi se spriječile dalje tenzije potrebna su nova pravila – ali prvo mora biti doći do „mira i suzdržanosti".
Norbert Roetgen (CDU), predsedavajući Odbora za spoljne poslove Bundestaga, zalaže se za strožiji odnos prema Rusiji. On je ocijenio da je incident na moru bio „nešto kao aneksija Krima II". Sada je neophodno „razmišljati o svim političkim instrumentima, uključujući i sankcije – ako Rusija nastavi ovu politiku". Njemačka i njeni partneri „moraju da govore jasno (...) i da se suprotstave ilegalnom širenju ruske moći na Azovskom moru", rekao je Roetgen.
Ministarka odbrane Njemačke, Ursula von der Leyen, pozvala je Rusiju da oslobodi 23 zarobljena ukrajinska mornara. Čini se da je njoj takođe jasno pitanje krivice.
Portparol Kremlja rekao je da vlada ne može da oslobodi uhapšene Ukrajince, jer su oni u rukama ruskih sudova. Moguće je da se terete za povredu ruske granice.
Ukrajina zahteva pomoć iz Nemačke
U međuvremenu, vlada u Kijevu potvrdila je da je uputila zahtjev Njemačkoj za vojnu pomoć. Andrij Melnik, ambasador Ukrajine u Berlinu, u listu Bild zatražio je da „naši njemački partneri što prije u pojačane patrole pošalju brodove EU i NATO – do Crnog mora i Azovskog mora – kako bi spriječili ratne akcije Moskve".
Stručnjak za spoljnu politiku Roderich Kiesewetter (CDU) još u ponedeljak je za DW izjavio da Njemačka mora da „učini više od diplomatskih podnesaka". Ako Rusija ne vrati zaplijenjene brodove, „dalje sankcije EU u saglasnosti sa SAD bile bi logičan potez". Kiesewetter je takođe zatražio da se preispita podrška ukrajinskoj obalskoj straži.