Razočaravajuća stagnacija u Bosni i Hercegovini
25. septembar 2010Stagnacija u proteklim godinama u BiH je razočaravajuća i ima posljedice koje se ogledaju u nazadovanju u odnosu na susjede, prije svih Hrvatsku, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je grof Nikolaus Lambsdorf opunomoćenik njemačkog ministarstva spoljnih poslova za jugoistočnu Evropu, Tursku i Evropsku asocijaciju za slobodnu trgovinu (EFTA).
Visoki predstavnik stigao do granica svojih mogućnosti
„Mi smo insistirali i i dalje ćemo insistirati na tome nakon izbora u BiH da bh. političari opravdaju povjerenje koje im je ukazano. To neće biti jednostavno kao što nije bilo ni protekli godina ali se nadamo da se uz pojačan angažman međunarodne zajednice na čelu sa EU u Sarajevu može izvršiti pritisak na tamošnje političare. Stoga moramo pojačati evropsko prisustvo i gospođa Ketrin Ešton na tome radi“, rekao je Lambsdorf. On je dodao i to da je visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu stigao do granica svojih mogućnosti. Zato bi, kako kaže, poslije predstojećih izbora 3. oktobra Evropska unija trebalo da ukaže bh. političarima na njihove obaveze i da pojača prisustvo u Bosni i Hercegovini.
Još 2003. je iz Soluna stiglo obećanje da sve zemlje Balkana imaju perspektivu pristupa Evropskoj uniji. U međuvremenu se iz Brisela moglo čuti da bi Hrvatska mogla uskoro da pristupi EU, ali da je taj pristup za ostale zemlje odgođen u dalju budućnost. Na pitanje koliko su velike šanse da do tog pristupa ipak dođe u doglednoj budućnosti, Lambsdorf je odgovorio da i dalje važi ono što je rečeno u Solunu, iako će se svaka zemlja zapadnog Balkana posmatrati zasebno.
„Njemačka je od samog početka bila za perspektivu pristupa Evropskoj uniji, još u vrijeme Hans-Ditriha Genšera kao ministra spoljnih poslova koji se i pobrinuo za to da to postanu nezavisne države, što se i pokazalo kao ispravno. Ispravna je bila i perspektiva pristupa EU i mi vidimo privlačni efekat EU na Balkanu.“
Konflikte nećemo uvoziti u Evropsku uniju
Lambsdorf je rekao da Balkanu nedostaje mnogo stvari, ali da je mnogo i postignuto, naročito na planu stabilizacije koja više ne znači samo prestanak ratova koje je Milošević počinjao četiri puta, već stabilizovanje demokratije i privredni napredak. On je podvukao i finansijski doprinos Njemačke balkanskim zemljama.
Kada je riječ o nekim nerješenim konfliktima poput onog između Grčke i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije oko imena ove potonje, zbog koga Grčka ne dozvoljava da ona pristupi NATO-savezu, Lambsdorf je naglasio da zemlje Zapadnog Balkana moraju riješiti međusobne nesuglasice ako žele u EU.
„Faktički svaki kandidat za pristup EU mora dokazati da je riješio svoje konflikte sa drugima. Te konflikte nećemo uvoziti u Evropsku uniju. To u pojedinim slučajevima svakako neće biti lako, ali sve zemlje Zapadnog Balkana su to shvatile“, dodao je Nikolaus Lambsdorf.
Autori: Verica Spasovska/ SB/ BFŠ
Odg. urednik: Svetozar Savić