Privredni oporavak jugoistoka Evrope na klimavim nogama

Šta će biti s eurom? Da li će nakon Grčke finansijska pomoć morati da se pruži i drugim zemaljama EU? Koje mjere moraju da se poduzmu za sanaciju državnih budžeta. Ovo su samo neke od tema o kojima danas (17.5.2010) naširoko pišu njemački mediji.

List "Frankfurter Allgemeine Zeitung" ipak komentariše i konferenciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je održana tokom vikenda u Zagrebu. Tom skupu je prisustvovala i visoke delegacija iz BiH. Ovaj list piše:

"Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira da će privreda u bivšim komunističkim zemaljama ove godine porasti u prosjeku 3,7 odsto. Privredni oporavak je ipak na klimavim nogama. Rizici koji spolja mogu da utiču na područje još uvijek su visoki. Kriza u Grčkoj još nije prešla granice te zemlje i zahvatila susjede. Međutim, postoji velika opasnost za države u kojima djeluju grčke banke. To je, recimo slučaj sa Bugarskom, gdje te banke drže 30 odsto tržišta.

Privredni oporavak istoka i jugoistoka Evrope ugrožava osim toga i kriza u eurozoni. Istok Evrope je proteklih godina profitirao od investicija zapada, kada je zabilježen rast privrede dvostruko veći nego u eurozoni. Slab oporavak privrede na zapadu Evrope, štednja u državnim budžetima razvijenih zemalja, smanjuje šanse istočnoevropskih preduzeća da svoje proizvode plasiraju na zapadu i da odatle dobiju nove investicije," stoji u listu "Frankfurter Allgemeine Zeitung".

"Stezanje kaiša" u državnom budžetu izazvaće samo mučninu

Proteklog vikenda kancelarka Angela Merkel je pripremila Nijemce na rigorozan kurs štednje, kako se ne bi došlo u situaciju u kojoj se sada, recimo, nalazi Grčka. Ipak, ima i onih koji smatraju da je to kontraproduktivno. Jedan od takvih je i poznati profesor ekonomije u Njemačkoj, Peter Bofinger koji u listu "Süddeutsche Zeitung" tvrdi: "Njemačka živi ne iznad, nego ispod svojih mogućnosti" i nastavlja:

"Za krizu eura su brzo pronađeni krivci: špekulanti na berzama i zemlje jugoistoka Evrope koje nisu dovele u red svoje državne budžete. Ostale zemlje EU moraju imati izbalansiran budžet, tvrdi kancelarka Merkel. Ipak, do čega će doći ako eurozonu bude činilo 16 država poput Njemačke?

U proteklih deset godina njemačka politika je bila fiksirana na cilj da se plate radnika drže na niskom nivou. Na taj način radnici nisu učestvovali u povećanju blagostanja i nisu doprinijeli povećanju potrošnje na njemačkom tržištu. Izvoz je porastao za 70 odsto. U sektoru finansija došlo je do ogromnih ušteda i profita. Taj novac nije uložen u Njemačkoj nego u inostranstvo. Od uvođenja eura Njemačka je potrošila 895 milijardi eura manje, nego što je zaradila. Monetarna unija sa 16 takvih država bi bila katastrofa.

Ako sve države počnu da drže plate na niskom nivou kako bi povećale konkurenciju na tržištu, i počnu da stežu kaiš, onda će zona zajedničke valute da skrene u deflaciju. Njemačka vlada stoga mora donijeti mjere koje će povećati unutrašnju potrošnju i investicije na vlastitom tržištu, a ne u inostranstvu", završava svoj komentar u listu "Süeddeutsche Zeitung" privredni ekspert Peter Bofinger.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. ur.: Mehmed Smajić