Povratak njemačkog straha

Teroristički napadi, stotine hiljada izbjeglica, sve veća podjela u Evropskoj uniji, sve to izgleda budi bojažljivost u građanima Njemačke. Reprezentativna anketa koju je po nalogu hamburške Fondacije BAT sproveo Institut za istraživanje javnog mnijenja GfK ustanovljena je bitna promjena opšteg raspoloženju u poređenju sa prošlom godinom. Naime, ove godine 55 odsto ispitanika navodi da osjeća strah, dok je takvih odgovora prošle godine bilo svega 31 odsto, a 2013. još manje, 28 procenata.

Direktor Instituta, profesor Ulrih Rajnhard, govori o povratku „njemačkog straha“. On vidi uzroke u masovnom dolasku izbjeglica i terorističkim napadima, mada u anketi nisu pitanjima istraženi uzroci straha: „Trenutna humanitarna kriza i narastajući strah od terorističkih napada unijeli su nesigurnost u stanovništvo koje sumnja u pozitivnu budućnost“.

Međunarodno je poznat termin „German Angst“ (njemački strah, kombinacija engleskog pridjeva i njemačke imenice). Pod njim naučnici podrazumijevaju fenomen prema kojem su Nijemci uvijek bili zabrinuti za budućnost koja neće biti pozitivna kao sadašnjost. Te brige su u aktuelnoj anketi naročito izražene kod građana starijih od 55 godina. Njih 64 odsto potvrđuju iskaz : „Sa strahom gledam u budućnost“. U starosnoj kategoriji od 14 do 42 godine takav odgovor je zastupljen kod 42 odsto ispitanika. U odnosu na 2013. godinu kada je ovakav odgovor dalo svega 19 odsto učesnika u anketi, broj ljudi koji strepe povećao se među mlađim Nijemcima za više od dva puta.

Zabrinutost za ekonomski razvoj

Probleme ispitanici očekuju u privredi. Čak 79 odsto anketiranih građana strahuje da će se privredni problemi njemačke povećati. I tu se potvrđuje negativan trend u odnosu na poslednje dvije godine, jer je takav odgovor prošle godine dalo 66 odsto, a pretprošle 59 odsto ispitanika. Najveći pesimizam pokazala je srednja generacija, ljudi u starosnoj dobi između 35 i 54 godine. Među njima je čak 83 odsto onih koji očekuju lošija vremena. Profesor Rajnhard objašnjava da upravo oni koji rade očekuju dodatna opterećenja i boje se da neće moći da zadrže životni standard i predviđa zbog toga povećanje štedljivosti i smanjenje potrošnje.

Više od dve trećine ispitanika (70 procenata) smatra da će podjele u Evropi biti sve dublje. Ovaj broj je prethodnih godina bio za 10 odsto manji. Razmimoilaženja u Evropi su nastala kako na osnovu krize evra tako i u odnosu na izbjegličku krizu. Stoga profesor Rajnhard dovodi u vezu rezultate ankete i ponašanje birača u Evropi: „Trend udesno u Poljskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Švajcarskoj pokazuje da stanovništvo u Evropi osjeća nesigurnost i zabrinutost za sopstveno blagostanje, da se boji prevelikog broja stranaca pa postavlja nacionalne interese u prvi plan“:

Istovremeno je povjerenje u političare palo na veoma nizak nivo: 87 odsto ispitanika smatraju da će političari pretrpjeti još veći gubitak povjerenja. I ovdje se pokazuje ista tendencija: isti odgovor je pretprošle godine dalo 77 odsto ispitanika, a prošle ih je bilo 81 odsto. „Kroz sve društvene slojeve se provlači veliko nezadovoljstvo izabranim predstavnicima naroda“, konstatuje profesor Rajnhard.