Pobjeda konzervativaca na evropskim izborima

Prema izlaznim anketama, Evropska narodna partija i ovoga puta imaće većinu poslanika u Evropskom parlamentu. Prema podacima koje prenosi njemačka agencija dpa, od ukupno 751 mjesta, narodnjaci bi trebalo da imaju 212 poslanika, socijaldemokrate 185, liberali 71, zeleni 55 poslanika, ljevica 45, evroskeptični konzervativci 40, protivnici EU oko britanske Stranke nezavisnosti mogli bi da imaju 36 poslanika. Evroskeptici, što leijvi što desni, mogu da računaju sa oko 120 mjesta u parlamentu. Iako ojačali, oni su ostali jasna manjina.

Junkerova pobjeda

„Biću predsjednik Evropske komisije“, samouvjereno je putem Tvitera poručio Žan-Klod Junker, nosilac liste narodnih partija. Bivši premijer Luksemburga, međutim, neće automatski postati „premijer Evrope“ – potrebno je da ga predlože šefovi država i vlada, a zatim izglasa novi saziv Parlamenta. „Narod je glasao za odgovornost i stabilnost“, poruka je šefa poslaničke grupe Evropskih narodnih partija Jozefa Dola poslije objavljivanja prvih rezultata. Za većinu će narodnjacima ponovo biti potrebna saradnja sa najvećim rivalima socijaldemokratama.

To ne bi trebalo da bude problem, naznačio je već poraženi socijaldemokrata Martin Šulc. Treba, međutim, tek da se vidi koliko će koja grupa zaista imati poslanika: „Ima snaga koje žele da izađu iz Evropske narodne partije“, rekao je Šulc. „Evropski parlament će birati samo nekog ko je bio nosilac liste. Stoga ćemo kolega Junker i ja razgovarati. Doživjeli smo veliki korak u demokratizaciji, naime da parlament bira predsjednika Evropske komisije“, rekao je Šulc.

Evroskeptici ojačali

Šulc se osvrnuo i na istorijski uspjeh evroskeptičnih stranaka: „To je posljedica politike koja spašava banke, a zaboravlja ljude. Moramo da promijenimo način rukovođenja. Mnogo ima razočeranja u Evropi. Moramo da razumijemo argumente ljudi koji iz očaja glasaju za ekstremiste. Ipak, ogromnu većinu činiće proevropski parlamentarci.“

Desni populisti bi mogli da oforme novu, možda i treću po jačini, grupu u Evropskom parlamentu. Za formiranje nove grupe potrebno je 25 parlamentaraca iz sedam različiti zemalja EU. Krajnja desnica u Francuskoj već je odnijela pobjedu osvojivši 25 odsto glasova Francuza. „Ova pobjeda mora da nas ujedini“, poručila je Marin Lepen, liderka Nacionalnog fronta. Istovremeno, očekuje se dobar rezultat britanskih evrosketpitka UKIP na čelu sa Najdželom Feridžom. Treći član alijanse, holandski islamofob Gert Vilders, prošao je loše i imaće samo tri poslanika.

Pitanje je međutim da li će evropske ekstremno desničarske stranke moći da prevaziđu značajne razlike u političkim pogledima koji se odnose na politiku imigracije, ostanak u EU i zoni evra.

Izlaznost skoro nepromijenjena

Prvi podaci govore da je izlaznost na ovogodišnjim evropskim izborima 43,1 odsto. U pitanju je za koji promil viša izlaznost u odnosu na 2009. godinu. „Svjedoci smo istorijskog trenutka jer je po prvi put od 1979. godine dugogodišnji trend pada izlaznosti na evropskim izborima preokrenut“, rekao je portparol Evropskog parlamenta. U EU je od 1979. godine pa sve do 2009 i izbora za prethodni saziv Evropskog parlamenta izlaznost konstantno bila u padu sa početnih 62 procenta na 43 odsto.

Prema preliminarnim rezultatima najvišu izlaznost u EU imaju Belgija i Luksemburg, gdje je glasanje obavezno, sa po 90 procenata. Najamanja izlaznost je u Slovačkoj gdje je samo 13 odsto registrovanih birača pokazalo zaintersovanost za to ko će ih predstavljati u Evropskom parlamentu. Slab odziv zabilježen je u Češkoj (19,5), Sloveniji (21) i Hrvatskoj (24).