Nove sankcije Rusiji?

Nakon samita Evropske unije prethodnog vikenda, britanski premijer Kamerun sažeo je svoje stavove u rečenicu da ponašanje Rusije nije prihvatljivo. „U Evropi smo to naučili iz sopstvene istorije. To mora imati konsekvence“, rekao je Kamerun.

Međutim, šefovi država ili vlada EU nisu još jasno odredili koje će to biti konsekvence. Evropska komisija treba u roku od jedne nedelje da preispita moguće dodatne sankcije. Njemačka kancelarka Angela Merkel je u vezi sa tim spomenula ograničenja u finansijskom i energetskom sektoru. Isto tako mogla bi se proširiti lista osoba kojima će se blokirati bankovni računi unutar EU i koji neće moći da uđu na njenu teritoriju.

Trostepeno protiv Rusije

Dugo se Evropska unija koncentrisala na trostepeni model sankcija koji je donesen na martovskom samitu Unije. Prvo su zaustavljeni razgovori o daljem približavanju EU i Rusije. Zaustavljeni su pregovori o bezviznom režimu za ruske građane. Osim toga, suspendovani su razgovori o ekonomskom sporazumu. Potom je Rusija isključena iz nekih međunarodnih tijela kao što je G8 (samit razvijenih industrijskih zemalja i Rusije). Ovaj samit je bez Rusije opet postao G7. Njemačko-ruske međuvladine konsultacije su otkazane.

Drugi stepen sankcija donio je zabranu ulaska na teritoriju EU i blokadu bankovnih računa za do sada 95 osoba, Rusa i Ukrajinaca, za koje se tvrdi da destabilizuju Ukrajinu. Isto tako, dvadeset preduzeća i organizacija nemaju više pristup svojim računima u EU.

Dugo najavljivani treći stepen sankcija, koji obuhvata ekonomske mjere, dijelom je već mjesec dana na snazi. Evropska unija je otežala pristup ruskih banaka tržištu kapitala. Pored toga, na snazi je i embargo na izvoz oružja: ruskim oružanim snagama se ne smije isporučiti ni roba za civilnu upotrebu, ni oružje. Na listi zabrane je i specijalna tehnika za eksploataciju nafte i gasa. Rusija je na sve to odgovorila zabranom uvoza mesa, voća, povrća i mliječnih proizvoda iz EU.

Nejasno dejstvo

Sporni su efekti svih tih koraka. „Sankcije su važne, ali sada moramo da vidimo kakav uticaj one imaju na promjenu ruskog ponašanja“, rekao je holandski premijer Mark Rute u Briselu. Mnoge članice Evropske unije već mjesecima razmišljaju kako najbolje da odsjeku rusku privredu od zapadnih tržišta, a da pri tom same ne budu previše pogođene tim mjerama. Pri tom se nadaju da Rusija sebi jednostavno neće više moći da priušti vojno angažovanje u Ukrajini. Da bi se postigao taj cilj, ekonomske sankcije mogle bi se dodatno zaoštriti.

Ruske banke, kao što su Zberbank, VTB banka, Gasprom banka, VEB banka ili Ruska agrarna banka mogle bi biti isključene iz berzovnog prometa i ostalih finansijskih tržišta. Isto tako, sankcije bi se mogle odnositi na akcije i papire od vrijednosti onih firmi koje djeluju u finansijskom, energetskom i odbrambenom sektoru Rusije. Računica je sljedeća: ako te firme nemaju pristup zapadnim novčanim tokovima, obratiće se ruskoj državi, što će opteretiti ruski državni budžet.

Da li je izolacija fiks-ideja?

Jedan interni dokument koji je predočen šefovima država ili vlada Evropske unije polazi od toga da će ove sankcije Rusiju do te mjere izolovati i udaljiti od globalnog tržišta, da će morati da popusti. „Drugi izvori, kao što su Švajcarska, Singapur, Japan ili Hong Kong, mogu samo djelimično da budu zamjena. Oni ne mogu potpuno da nadoknade gubitak investitora iz EU i SAD“, navodi se u dokumentu.

Drugi stručnjaci imaju drugačije mišljenje i zaključke. Upravo Kina bi mogla da iskoristi ovaj sukob Rusije i Zapada. Tako Moric Rudolf, stručnjak Instituta za Kinu „Meriks“, kaže da Peking već profitira od tih sankcija i da bi on mogao, u nedostatku zapadne konkurencije, da popuni prazninu. Njemačka industrija već mjesecima upozorava da im kineski konkurenti odnose pred nosom tendere u Rusiji. Rusija trenutno uvozi već 17 odsto proizvoda iz Kine. To je već veći uvoz nego iz bilo koje druge zemlje i iznosi više nego ukupni uvoz iz SAD i Evropske unije. Sve u svemu, sada se ne može predvidjeti da li će ekonomske sankcije postići željeno dejstvo.