Nove sankcije Rusiji, kritičari kažu da je moralo oštrije
23. februar 2021
„Postoje sankcije koje se razrezuju jednostavno kao znak da nismo spremni da neke stvari gledamo skrštenih ruku“, rekao je šef njemačke diplomatije Hajko Mas poslije sastanka sa evropskim kolegama. „Tako je u slučaju Navaljnog.“
Narednih dana će četvorica visokih zvaničnika ruske vlasti biti formalno sankcionisna zabranom putovanja i zamrzavanjem računa u inostranstvu.
Prethodno je Leonid Volkov, bliski saradnik ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, iz litvanskog egzila tražio od Brisela da uvede „ciljane sankcije protiv najbližih Putinovih intimusa, najvažnijih uposlenika moskovske represivne mašine“.
- pročitajte još: Komentar: Sve to pomaže samo Vladimiru Putinu
No, bilo je jasno da u EU za tako nešto nema spremnosti. Čulo se prethodnih dana za mogućnost da se sankcijama opterete najvažniji ruski oligarsi, ali bi takve sankcije bile na pravno klizavom terenu, jer se oni teško mogu dovesti u direktnu vezu sa ophođenjem države prema Navaljnom.
Zato će sankcije pogoditi državnog tužioca i šefa zatvorske službe. O tome je u Briselu vladala saglasnost. Prvi put se EU poziva na akt koji se popularno naziva „Magnjitski“, po Sergeju Magnjitskom koji je 2009. stradao u zatvoru u Moskvi. Taj akt omogućava da se direktno gone oni koji krše ljudska prava.
Poljska i baltičke zemlje htjeli oštrije sankcije
Volkov kaže da takve sankcije protiv četiri osobe ne donose puno, ali da to „vjerovatno nije posljednji korak". Uostalom, kako navodi, ovo je prvi put da je Kremlj na udaru zbog nepoštovanja ljudskih prava.
Ranije sankcije se odnose na miješanje Rusije u Ukrajini, trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke, te jedan hakerski napad. To do sada nije ostavilo mnogo utiska na ruske vlasti.
- pročitajte još: Evropska unija praznih ruku u Moskvi
Prema riječima visokog predstavnika EU Žozepa Borelja, „Rusija se sve više udaljava od Evrope i postaje sve autoritarnija država“.
Kako je rekao Hajko Mas, u pitanju je „najniža tačka odnosa“. Njemački ministar je ipak dodao da je saradnja sa Rusijom neophodna radi „smirivanja brojnih međunarodnih konflikata". Slično su rekli i drugi ministri.
Tom stavu se suprotstavljaju Poljska i baltičke zemlje koje traže oštriji odnos prema Putinovom režimu. Prema njihovom viđenju, posebno se Berlin i Pariz zalažu za preblag odnos.
Litvanski poslanik Evropskog parlamenta Andrius Kublius, član Narodne partije, rekao je: „Putinov režim šalje jasnu poruku da mu veze sa EU nisu važne. Trebalo bi da naučimo tu lekciju. EU mora temeljno da propita svoju politiku prema Rusiji."
Nada u spas Atomskog sporazuma
Kod pitanja Irana javlja se nada da bi pozicije Teherana i nove američke administracije mogle da se približe. Borelj iščekuje dobre vijesti „narednih dana ili sedmica“, ali nije želio da otkriva kako misli da privoli Irance da se vrate za pregovarački sto nakon što su Sjedinjene Države pod Trampom jednostrano napustile takozvani Atomski sporazum 2018. godine.
Za Borelja je dobar predznak dogovor Teherana s Međunarodnom organizacijom za atomsku energiju koja će opet moći da donekle kontroliše iranska nuklearna postrojenja. „To garantuje dovoljan nivo kontrole narednih mjeseci“, kaže Borelj.
Evropski ministri su takođe uveli nove sankcije protiv Mjanmara, gdje je nedavno vojna hunta nasilno preuzela vlast. Obustavljena je sva finansijska pomoć toj zemlji osim direktne pomoći civilnom društvu i stanovništvu. „EU oštro osuđuje neprihvatljivo nasilje prije svega prema mirnim demonstrantima“, rekao je španski diplomata Borelj.