Njemačke kompanije finansiraju dezinformacije srpskih medija

„Rusija je bila prinuđena da uđe u rat“, u Ukrajini je izvršeno „etničko čišćenje“, a „Zapad je ionako započeo rat u Ukrajini“ – to su izjave u srpskim medijima koji dopiru do najvećeg broja ljudi. Iza svega stoji i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je velikim dijelom medije u zemlji stavio pod svoju kontrolu, piše njemački javni servis ARD.

Prema podacima nevladine organizacije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), dobar dio srpskih medija finansira se prihodima od reklama zapadnih kompanija. Analizom televizija s nacionalnom frekvencijom i štampanih medija došlo se do podatka da 63 odsto prihoda od reklama otpada na firme iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Švajcarske.

Programski direktor Crte, Raša Nedjeljkov, kaže da bez novca zapadnih kompanija srpska propagandna mašinerija ne bi bila zamisliva.

Skoro deset odsto reklama plaćaju njemačke firme

Prema Nedeljkovu, njemačke firme spadaju u „najvažnije aktere na srpskom reklamnom tržištu“. Na njih otpada skoro deset odsto reklama. I privatne i državne srpske firme izlaze na 36 odsto udela u ukupnom reklamnom kolaču, a ruske na 0,1 odsto.

Više od deset njemačkih firmi je prošle godine uložilo u reklame u Srbiji više od milion evra. „Lidl“ sa 54 miliona izdvaja ubjedljivo najviše novca za reklame, slijede „Bajersdorf“ sa 10,3 miliona evra, potom „Glovo“ sa pet miliona, „Berlin Chemie AG“ sa 3,7 miliona evra. Preko milion evra u reklame su uložile i firme kao što su „dm“, „Bajer“, „METRO“.

„Prema našoj analizi, više od polovine Lidlovih izdataka odlaze na TV Pink i TV Happy, televizije koje su poznate po svojoj proruskoj ratnoj propagandi i ozloglašene su zbog neprofesionalnog i neetičkog izvještavanja“, kaže Nedeljkov. TV Pink je najgledanija komercijalna televizija u Srbiji, a na toj televiziji svoje proizvode reklamiraju i druge njemačke firme. 

Loša slika Evropske unije

Na televizijama Pink i Happy, koje, kako navodi ARD, spadaju u najekstremnije medije u zemlji, o ratu u Ukrajini se govori tako što se širi prije svega ruski narativ. Tako se preuzima dezinformacija o navodnoj „denacifikaciji“, a za ratne zločine za koje se pretpostavlja da su ih izvršile ruske snage u Buči, kaže se da se radi o manipulaciji. Često se šire i dezinformacije o biološkim laboratorijama.

Osim toga, ti mediji stvaraju lošu sliku o Evropskoj uniji. Tvrdi se da u Evropskoj uniji nema slobode mišljenja. Drugom prilikom se kaže da je „jedini glas razuma“ u Evropskoj uniji mađarski premijer Viktor Orban.

I Sjedinjene Američke Države se redovno predstavljaju u lošem svjetlu. Vašington je čak optužen da je izazvao katastrofalni zemljotres u Turskoj i Siriji.

Slične sadržaje šire i drugi mediji, kao što su TV Prva i B92, ili dnevni listovi Informer i Večernje novosti. I u tim medijima je reklamni volumen nekoliko njemačkih firmi iznad milion evra.

Penzionisani šef dopisništva njemačke agencije dpa u Beogradu Tomas Braj kaže da su svi mediji koji dosežu do značajnog broja ljudi na istoj liniji, bez obzira da li se radi o elektronskim portalima, televiziji ili štampi. „Razlike su samo graduelne prirode“, kaže Braj.

Njemački poslanik apeluje na „evropske vrijednosti“

Poslanik njemačkih liberala (FDP) u Bundestagu Tomas Haker zahtijeva da njemačke kompanije sprovedu bolju analizu pre ulaganja u reklame: „I kompanije moraju da vide u kakvoj se svjetskoj situaciji nalazimo, i moraju da se zapitaju koju vrstu propagande finansiraju svojim izdacima“.

On dodaje da je Srbija znatno manja od Njemačke, pa su, ocjenjuje, navedene sume uložene u reklamu ozbiljne. „Njemačke firme bi morale da pripaze na to da ulažu u reklamu u medijima koji otjelovljuju evropske vrijednosti“. Haker kaže da pretpostavlja da nije bilo svjesne odluke kompanija da podržavaju takve sadržaje. „Uprkos tome, kompanije imaju odgovornost za izbor mjesta gde plaćaju reklamu.“

Poslanik Zelenih Boris Mijatović smatra da je ponašanje njemačkih kompanija problematično, naročito kada se uzme u obzir ruski napad na Ukrajinu. „Nije u interesu zapadnoevropske politike da se ruski narativi podržavaju sa 20 miliona evra.“ 

Ekonomski interesi na prvom mjestu

Nedeljkov sumnja u istinitost izgovora da kompanije ne znaju gdje plasiraju reklamu: „Ta preduzeća imaju lokalne zaposlene i kancelarije, lokalne reklamne i medijske agencije. Odavno je ’profesionalni glas’ koji bije te medije očigledan za nekog ko živi i radi u Srbiji ili samo ako neko vrijeme provede ovdje.“ On smatra da je tim preduzećima važna gledanost i broj ljudi do kojih dopiru mediji.

Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, takođe smatra da postoji odgovornost njemačkih preduzeća. „Upravo u kontekstu prošle godine i imajući u vidu to koliko su se njemačka privreda, politika i stanovništvo žrtvovali da bi se moralno pozicionirali, to zaista ne može tako.“

Tomanić dodaje da bi zgražavanje bilo veliko kada bi neko plasirao reklamu na rusku televiziju RT ili na Sputnjik, ali srpski mediji su, kaže, u najmanju ruku isto toliko užasni, a reklame zapadnih kompanija ih legitimišu i finansiraju.

„Profit kompanije ne može određivati sve odluke. Postoji moralna i društvena odgovornost, a u Srbiji ne može biti riječi o slobodnoj tržišnoj ekonomiji, kada sa pogledaju uslovi poslovanja i politički uticaj. Srbija trenutno na žalost nije više demokratija“, ocjenjuje Tomanić.

Kompanije odbacuju odgovornost

Njemačke firme ne žele da objelodane koliko su uložile u reklame u Srbiji. Portparol Lidla kaže da se odluke donose „na osnovu marketinških podataka kao što je gledanost, kako bi se na najbolji mogući način doprlo do kupaca“. U saopštenju se još navodi da se takve odluke donose na nivou rukovodstva Lidla u pojedinim zemljama, u skladu sa lokalnim specifičnostima. Te odluke „ne odražavaju politički stav kompanije“.

Portparol firme METRO u Srbiji kaže da ta kompanija sarađuje s brojnim medijima kako bi efikasno doprla do ciljnih grupa. Pritom kompanija „slijedi isključivo komercijalne ciljeve i nikada se ne miješa u političke stvari“.

Glovo je odgovorio da kompanija pazi na to da se reklama ne nađe „pored nepriličnih i ilegalnih sadržaja“. Osim toga, firma je saopštila i da je budžet za televizijske reklame u Srbiji prošle godine bio mnogo manji nego što je procijenjeno. 

Dm je odgovorio da je TV Pink „televizija s najvećom gledanošću u Srbiji“. Kompanija je navela da su kriterijumi za plasiranje reklame „ciljne grupe, gledanost i programska šema“. Dm je saopštio da kod jedne srpske televizije vidi jasno prorusko i antizapadno držanje i da sa tom televizijom „ne sarađuju“.

Portparol Bajersdorfa rekao je da plasiraju svoje reklame principijelno tamo gdje su gledanost ili čitanost najveći, a u te medije u Srbiji spada TV Pink. 

Bajer je saopštio da će preispitati cijelu stvar, a ostale njemačke kompanije se nisu oglasile.

„Skandal o kojem se premalo priča“

Eksperti koje u svom članku citira njemački javni servis smatraju da je Evropska unija dužna da reaguje, jer zatvara oči pred Vučićevom kontrolom nad medijima. „Mnogi srpski mediji su poput Vučićevog megafona. Opozicija nema priliku da nešto kaže“, ukazuje Tomas Braj.

Analiza organizacije Crta to potvrđuje. Vučić je samo na Pinku tokom 2022. imao 258 sati uživo, tri četvrtine minutaže na vijestima bilo je rezervisano za njega.

I za Aleksandru Tomanić veliki je problem pasivnost Evropske unije: „Poznato je da se demokratija i medijske slobode podrivaju u Srbiji. To je skandal o kojem Evropska unija premalo govori, a u vezi sa tim još manje radi.“

Propaganda pod državnom kontrolom ima učinka, piše ARD. Prema Ministarstvu za evropske integracije Srbije u decembru prošle godine 43 odsto građana zagovaralo je pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Od juna 2016. to je najmanji broj zagovornika, iako je EU najveći trgovinski partner i najveći donator. Novembra 2009. članstvo Srbije u EU zagovaralo je 73 odsto ispitanika.

Eksperti smatraju da je Evropska unija uzdržana u kritici Vučića zbog napora da se postigne sporazum o rješenju kosovskog konflikta. Braj ukazuje da su manjkavosti očigledne: „Pravosuđe je pod kontrolom, ne postoji nijedna jedina nezavisna državna institucija. Mediji su centralizovani i pod cenzurom. Ekonomijom dominiraju država i oligarsi bliski državi.“

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu