Njemačka: 25.000 preduzeća pred bankrotom?
4. mart 2021
Finansijska pomoć kap po kap je bila i jeste strategija, kojom se pokušavaju ublažiti žestoke posljedice korona krize. Finansijska pomoć, međutim, samo odlaže bankrot i, kako strahuju ekonomski stručnjaci, sve bi moglo da završi talasom bankrota čim država prestane da pomaže.
„Apsolutno je razumljiva finansijska podrška preduzećima, koja su zbog lokdauna upala u probleme", kaže ekspert Lajbnic instituta za evropska ekonomska istraživanja iz Manhajma (ZEW). Međutim, „pored troškova koji se broje u milijardama", nediferencirani pristup bi mogao da se „negativno odrazi na srednjeročni privredni rast i razvoj produktivnosti u Njemačkoj".
Prestanak obaveze prijavljivanja stečaja
Osim što je dao pomoć u milijardskim iznosima zvanični Berlin je donio odluku o prestanku obaveze podnošenja zahtjeva za stečaj. Kompanije su obično dužne da prijave stečaj u roku od tri nedjelje u slučaju nesolventnosti. Njemačka vlada je ovo pravilo stavila van snage prošle godine u martu; prvo do kraja septembra a onda i do kraja 2020. godine.
Međutim, u izmijenjenom obliku pravilo važi do kraja aprila ove godine za kompanije koje su od 1. novembra do 31. decembra predale zahtjev za pomoć zbog štete koju trpe zbog pandemije korona virusa i koje su uz ovu pomoć mogle da izbjegnu nesolventnost.
U branšama koje su posebno pogođene krizom, u stečaj je otišlo manje od polovine firmi koliko se očekivalo prošle godine. „Ova razlika je posebno izražena kod malih preduzeća, sa manje od deset zaposlenih, a što su kompanije veće, razlika se smanjuje", objašnjava Georg Liht, rukovodilac Odjeljenja za istraživanje inovativne ekonomike i preduzetničke dinamike na ZEW institutu.
Istraživanja Lihta i njegovog tima pokazuju da najveći dio firmi, kojima prijeti bankrot, čine upravo mali preduzetnici. Eksperti procjenjuju da će 25.000 preduzeća otići u stečaj nakon isteka pomoći. Kada je riječ o preduzećima koja su prije krize poslovala dobro, teško je procijeniti kakva je situacija u vezi sa stečajem. „Stoga bi političari trebalo da i u daljem toku korona krize, nakon pažljive provjere, pružaju finansijsku pomoć preduzećima", kaže Georg Liht.
Unakrsna vatra kritika na ministra privrede
Jedan drugi problem je što pomoć još uvijek nije stigla do mnogih kompanija. U centru kritike je ministar privrede Peter Altmajer (CDU). „Broj preduzetnika, koji su nezadovoljni radom ministra Altmajera je u konstantnom porastu", kaže Markus Jerger, direktor Njemačkog udruženja srednjih preduzeća BVMW.
Preduzetnici koji imaju firme srednje veličine, kritikuju to što je prijavljivanje za pomoć, koju je obezbijedilo ministarstvo previše birokratski i komplikovano. Tako je savezni ministar privrede „od spasioca postao pogrebnik čitave branše", žali se Jerger. Alarm su uključila i druga privredna udruženja, jer najveći dio novembarske i decembarske pomoći još uvijek nije stigao do kompanija.
Jedno ispitivanje Ifo instituta je pokazalo da bi a propo krize ekonomska politika sveukupno gledano mogla značajno da bude poboljšana. U trenutnom panelu ekonomista, skoro polovina ispitanih stručnjaka se o korona politici izjasnila sa „nezadovoljan" (27 procenata) i „veoma nezadovoljan" (20 procenata).
Ifo institut i Frankfurter algemajne cajtung svaka dva mejseca ispituju profesorke i profesore ekonomije na njemačlkim univerzitetima. Političari reaguju sporo i nefleksibilno - ovako je sažeo rezultate ispitivanja od ovog utorka Niklas Potrafke. Potrafke je direktor ifo centra za javne finansije i političku ekonomiju. „Rezultati novog panela ekonomista pokazuju da još ima prostora da se poboljša korona-ekonomska politika", istakao je.