Nezaustavljiv marš ka „bregzitu“

Po završetku duge noći u parlamentu, Tereza Mej je zadržala glavu na ramenima. Iako je opozicija oštro negodovala, kako vlada uz pomoć Zakona o „bregzitu" širi svoju vlast, te da se radi o pravnom blanko-čeku za ministre, premijerka je pobijedila na glasanju dovoljnom većinom. Time joj je pošlo za rukom da osvoji izvršnu vlast – kao što je 1537. to učinio kralj Henri VIII – onaj koji je ženama odrubljivao glave. Vlada u Londonu sada može da mijenja zakone kako želi, bez da konsultuje parlament, a sve ukoliko u daljem parlamentarnom postupku ne budu uvedene kočnice.

Politička ironija

Slogan „ponovo uspostaviti kontrolu" bio je jedan od glavnih argumenata za „bregzit". Moć Evropske unije i Brisela su nedemokratski, ponavljalo se. Vlada u Londonu sada je povratila vlast, ali ne za stanovništvo ili parlament, već za sebe.

Ukoliko Zakon o „bregzitu" – koji oko 12.000 odredbi EU prebacuje u britansko pravo – ne bude ograničen, u Velikoj Britaniji će nastati praktično autokratski odnosi. Jer svaki budući ministar bi preuzete odredbe – a one regulišu cjelokupan javni život, od radnog vremena do zaštite životne sredine – mogao proizvoljno da mijenja ili ukida. Ukoliko vlada u Londonu recimo bude smatrala da su propisi vezani za zaštitu vazduha isuviše strogi? Ukini ih. Jednostavnije ne može.

Tereza Mej pokazala snagu

Koalicija Tereze Mej stabilnija je nego što se mislilo. Ni jedan od njenih konzervativnih političara nije je ostavio na cjedilu, iako su proevropski nastrojeni u redovima Torijevaca za to morali da preskoče svoju sjenku.

Time je pozicija premijerke za sada osigurana i na predstojećem stranačkom kongresu ne bi trebalo da bude problema. Jer to je bio najvažniji zakon koji se odnosi na „bregzit". Test je položila opušteno, uz nekoliko dodatnih glasova Laburista – što je došlo kao šlag na tortu.

Poslednji izlaz prije „bregzita"

Opozicija je međutim propustila veliku šansu, a time i poslednji izlaz prije „bregzita". Preuzimanje cjelokupnog evropskog prava u britansko, vodi jačanju moći vlade, a opoziciji otežava rad.

Ukoliko većina u Laburističkoj stranci zaista u međuvremenu hoće „meki bregzit" – sa carinskom unijom, zajedničkim tržištem i dugim prelaznim rokom, šanse za to sve u manje. U svakom slučaju, opozicija je ovim glasanjem pokazala da ne može da postigne jedinstvo u svojim redovima. Nekoliko njenih jastrebova pokvarilo joj je nastup. To znači da opozicija ni ubuduće neće moći da sakupi glasove kako bi iznudila kompromise. To je moguće samo sa preletačima iz redova konzervativaca, a to je neuračunljiva veličina.

Prije tvrdo nego meko

Sada, nakon glasanja u Londonu, nazire se „tvrd bregzit". Tereza Mej može da kontroliše stranku. I ona, kako se pokazalo, više sluša jastrebova. A nakon što je Zakon o „bregzitu" prošao parlamentarnu prepreku tako suvereno, Tereza Mej je ojačana.

Najnoviji prijedlog iz Londona koji u sebi sadrži dil „bezbjednosna saradnja u zamjenu za ekonomske ustupke", pokazuje kuda put vodi. Strategija Londona i dalje cilja na pregovore na bazi cjenjkanja: namećemo vam nešto što vam ne treba ili što na drugom mjestu možete bolje da kupite, a za to tražimo bezobrazno visoku cijenu. Time su frustracija i stagnacija u pregovorima o „bregzitu" takoreći isprogramirani. Sve pokazuje da su izgledi za sljedeću pregovaračku rundu – loši.