Šta učiniti protiv nezaposlenosti mladih?

Elena Silvestra traži posao. 25 joj je godina i živi u Madridu, gdje je završila pravo i međunarodnu trgovinu. Prije samo nekoliko godina ovo zanimanje je bilo neka vrsta garancije za dobro plaćen i siguran posao. Ali, ta vremena su prošla. "Jedini posao koji bih mogla da dobijem nije nešto naročito plaćen. Trebalo bi da radim 40 sati nedjeljno i da dobijem samo 300 evra." A zbog toga što se od toga ne može živjeti, Elena se vratila roditeljima koji je finansiraju.

Najdramatičnije u Španiji i Grčkoj

Privredna kriza je pogodila je svom snagom mlade poput Elene. Od izbijanja krize nezaposlenost među mladima je skočila sa 15 na 23 odsto. Prema podacima Evrostata (Evropskog ureda za statistiku) 5,6 miliona mladih starosne dobi od 15 do 24 godine je bez posla. Najdramatičnija situacija je u krizom pogođenim zeljama poput Španije i Grčke u kojima je više od polovine mladih nezaposleno. Iz ovog istraživanja su izuzeti oni koji još uvijek pohađaju školu i studenti.

Konstantin Gurdžijev, profesor ekonomskih nauka sa Triniti koledža u Dablinu zna zašto recesija najviše pogađa mlade. "Mladi radnici su slabije povezani u sindikalnim organizacijama nego stariji, a pri tom nemaju ni ugovore na neodređeno. Tako da je za firme mnogo skuplje da usljed krize otpuštaju starije radnike i onda odlučuju da otpuštaju mlađe."

Sve to može ugorziti socijalni mir

Manje zaposlenih mladih automatski znači manje poreskih platiša za državu i manju potrošnju. Kada mlad čovjek živi na finansijskom minimumu, onda ne zasniva porodicu, ne kupuje ni kuću ni automobil. Ali, nije u opasnosti samo privredni rast. Socijalni sistem je takođe u opasnosti jer zaposleni mladi plaćaju za starije. Ovakav razvoj događaja na kraju može da ugrozi i socijalni mir, kaže finansijski ekspert iz Dablina profesor Gurdžijev. Jer, to što mladi osjećaju da su ih konzervativne političke snage i socijaldemokrate ostavile na cjedilu, može da dovede do njihovog priklanjanja ekstremističkim pokretima i partijama. Nedavni neredi mladih iz socijalno ugroženih slojeva društva u Parizu, Londonu pa na posljetku i u Stokholmu ne slute na dobro, smatra Gurdžijev. 

Rješenje je u emigraciji iz EU

Ova tema je od početka godine visoko pozicionirana u političkim agendama. Tako su i šefovi država i vlada zemalja EU krajem juna u Briselu usvojili program o borbi protiv nezaposlenosti mladih. Za taj program će se iz briselske kase izdvojiti šest milijardi evra. No, pitanje je koliko će sve te mjere pomoći da se problem nezaposlenosti kod mladih prebrodi. Profesor Gurdžijev za današnju generaciju mladih ljudi ima jedan, možda neočekivan savjet: Onaj ko je dobro obrazovan, treba da emigrira iz Evropske unije. A upravo to želi i Elena. "Ako se stvari ne promijene, razmišljam da odem u insotranstvo. Definitivno ne želim da idem u Englesku ili Njemačku, jer u obje ove zemlje već ima previše Španaca. Ali, razmišljam da odem u Latinsku Ameriku."

Autori: Mihael Hartlep / Svetozar Savić

Odg. urednica: Jasmina Rose