Nespokojstvo evrozone zbog Italije

Treća po veličini ekonomija Evropske unije nalazi se u dubokoj recesiji. A nakon 2012. ta ekonomija nastaviće da pada i u ovoj godini. Nezaposlenost je u Italiji dosegla 11 procenata. Svaka treća mlađa osoba nema posao. Italijani postaju nesigurni, a sumnjaju i u učinak reformi koje je sproveo još uvijek aktuelni premijer Mario Monti. Upravo zbog toga su evroskeptične političke snage dobrano profitirale. Preko polovine glasova izašlih birača otišlo je bivšem premijeru i bivšem komičaru - Berluskoniju i Grilu. No, ne smiju se miješati uzroci i posljedice, upozorava Nikolaus Hajnen ekonomista u Njemačkoj banci.

"Nezaposlenost je ogromna, posebno mladih. Ali, to nije posljedica reformi, već posljedica lošeg upravljanja i zastoja u reformama više od jedne decenije, što ide na ruku onima koji već imaju posao, a na štetu je nezaposlenih."

Monti je razočarao sve

Aktuelni propisi omogućavaju da se proces otpuštanja radnika razvlači godinama, te su firme zazirale od novih zapošljavanja. Tako je propao Montijev pokušaj reformi jer niko nije htio da odustane od svojih privilegija. Stoga je profesor ekonomije pohvale za svoje uspjehe u sanaciji državnih finansija dobijao u inostranstvu, a njegovi kritičari u zemlji pak kažu da je to urađeno kroz povećanje poreza, a ne smanjenjem državnih troškova. U tom smislu on je svojom politikom razočarao sve, smatra profesor ekonomije Andreas Frajtag s Univerziteta u Jeni. "Razočarani su i oni koji su do sada profitirali od sistema, a čiji su interesi sputani reformama, ali i oni koji bi željeli da reforme budu dinamičnije."

Frajtag računa s daljim slabljenjem pokušaja reformi, produžavanjem krize te daljom nesigurnošću svih. I Nikolas Hajnen smatra da će se politička nesigurnost u Evropi povećati. "Vidim opasnost u tome da će ovo biti vjetar u leđa protivnicima reformi i u drugim zemljama na periferiji Evropske unije."

Evro će propasti zbog "odgovornosti"

Glavni ekonomista Zemaljske banke Bremena Folker Helmajer misli da će prije svih Italijani platiti visoku cijenu ovog, kako je rekao, izbora iz protesta. Jer, već se osjećaju posljedice po italijanske državne obveznice, a pogođene su i državne obveznice drugih zemalja u krizi kao što su Portugal i Španija. Ipak, Nikoalus Hajnen iz Njemačke banke ne očekuje eskalaciju dužničke krize. On smatra da se situacija po pitanju državnih obveznica ne može uporediti sa onom iz 2010. i 2011. "Jer, danas imamo Evropsku centralnu banku (ECB) koja garantuje spas evra po svaku cijenu." Ali, Jerg Kremer glavni ekonomista Komerc banke se ne bi, kako je rekao, kladio u dubinu džepa ECB. On smatra da ECB može u jednom trenutku da izvadi vruće kestenje iz vatre ali da je mnogo važnije pitanje odgovornosti.

"Odgovornost u smislu, da onaj ko uzme kredit mora da preuzme i odgovornost da ga vrati, te da, ako je potrebno, može ili smije da bankrotira. Ta odgovornost se ne može nametnuti poreskim obveznicima drugih zemalja. Jer, to onda vodi nezadovoljstvu, nerazumijevanju, agresiji unutar same evrozone, što na duge staze šteti evropskom projektu."

Ovaj ekonomski ekspert smatra da neće biti čudo ako se zajednička valuta raspadne na pitanju odgovornosti za vraćanje dugova.

Autori: Zang Danong / Svetozar Savić

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić