Nema više prepreka viznoj liberalizaciji za BiH

Proces vizne liberalizacije nije politički poklon već je proces zasnovan na jasnim kriterijumima čije su ispunjavanje, preko učešća u ekspertskim misijama, nadgledale sve zemlje članice EU. To su činjenice koje Francuska mora da ima na umu ako preispituje izvještaj Evropske komisije kojim se daje zeleno svjetlo za viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju, smatraju u briselskom Institutu za otvoreno društvo.

Vizna liberalizacija je tehnički proces na kome su ove dvije zemlje radile dvije godine, koji ih je koštao sredsta i vremena i čiji se kriterijumi ne mogu niti mijenjati niti dopunjavati. “Uplitanje političke dimenzije u sve to je neprimjereno”, kaže za Dojče vele, analitičar Instituta za otvoreno društvo, Nil Kempbel:

„Situacija sa Francuskim stavom bi trebalo da bude takva da se zna da su zemlje u procesu vizne liberalizacije ispunjavale uslove koji su bili zacrtani, a ne neke nove koji su se odjednom pojavili, kao što je na primjer francusko pitanje o finasiranju političkih partija. Sam Bernard Kušner se složio da je vizna liberalizacija za ove zemlje pozitivan stvar. Kada je vizna liberalizacija u pitanju i BiH i Albanija su spremene.“

Do bezviznog režima i uz 75 odsto podrške unutar EU

Evropski parlament je, kao svojevrsni “glas naroda” unutar EU, poslao jasnu podršku stavljanju BiH i Albanije na bezvizni režim. Konačnu odluku o tome bi na novembarskom Vijeću trebalo da donesu zemlje članice. Odluka će se odnositi kvalifikovanom većinom, što znači da je za njeno izglasavanje potrebna podrška oko 75 odsto glasova zemalja članica. Nil Kempbel objašanjava:

“Sve zemlje članice imaju svoj glas u Vijeću. Kada je vizna liberalizacija u pitanju ide sa na odobravanje kvalifikovanom većinom. Ako bi se Francuska tome suprotstavila morala bi da za to ima podršku drugih zemalja EU, i to ne samo dvije ili tri manje zemlje. Ne znam da li oni imaju takvu podršku, i mislim da bi trebalo da se odstupi od političkih diskusija i da se fokusira na kriterijume iz Mape puta i na to kako su zemlje na njih odgovorile.”

Jednoglasno do kandidature

Kada je u pitanju sljedeći korak na evroinetgracionom putu Srbije, početak razmatranja srpskog zahtjeva za mjesto kandidata za članstvo u Uniji, ova odluka je takođe zasnovana na uslovima, kao i proces vizne liberalizacije. Razlika je u tome što je za dalji progres Srbije ključna sradanja Beograda sa Tribunalom u Hagu i što se odluka o tome unutar EU odnosi konsenzusom, dakle jednoglasno. Predsedavajuća EU, Belgija, ovo pitanje staviće na razamtranje prvog sljedećeg Vijeća ministra spoljnih poslova. Zemlje članice će se konsultovati oko toga, a ovoga puta sve oči su ponovo uprte u Holandiju. Nil Kempbel iz brisleskog Instituta za otvoreno društvo kaže:

“Zemlje članice moraju da se drže svojih kriterijuma inače neće biti ozbiljno shvaćene. Na glavnom tužiocu Haškog tribunala, Seržu Bramercu, je da im da tehnički odgovor koji im je potreban, a koji se odnosi na napore Srbije u cilju hapšenja preostalih optuženika. Nakon toga dolazi do političke diskusije. Ali ovde se prvo čeka stav Bramerca.”

Iako Kembel nagalašava da se ništa ne dobija odlaganjem procesa približavanja Srbije EU, i da bi bilo bolje da se on “što brže desi”, uslovljenost saradnjom sa Tribunalom u Hagu je dio tog procesa i korak koji mora prvi da se pređe.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić