Merkel i Mej – pragmatične žene

Poput mnogih, i „Berliner cajtung“ je procijenio da je najinteresantnija činjenica u vezi sa Terezom Mej to što je ona – žena. Na karikaturi objavljenoj u izdanju tih novina u srijedu (13.7.) vide se Angela Merkel i Tereza Mej kako zavjerenički ispijaju čaj kao neki par strpljivih i lukavih domaćica (rodni stereotipi su uobičajeni kada se u njemačkim političkim komentarima karikiraju nacionalnosti). „Muškarcima samo treba prepustiti da urade ono što je neophodno...“, kaže Merkel, a Mej se na to nadovezuje: „...i onda ćeš u nekom trenutku dobiti njihov posao“.

Paralele između dvije šefice vlada lako je povući. I Merkel i Mej došle su na vlast u svojim konzervativnim strankama sačekavši ishod dominantno muške bitke. Angela Merkel je bila ta koja je ostala posljednja u ringu nakon što su 1999. kancelar Helmut Kol i njegov najvjerovatniji nasljednik Volfgang Šojble pali kao žrtve skandala sa donacijama Hrišćansko-demokratskoj uniji. Merkel je tako u aprilu 2000. došla na čelo CDU.

Kao nekada Margaret Tačer, prva žena u istoriji na čelu britanske vlade, i Merkel i Mej često se predstavljaju kao autsajderke koje su morale da se, uz ogroman trud i veliku ambiciju, izbore sa seksističkim, privilegovanim i tradicionalno orijentisanim političkim institucijama. U tome im je svakako pomoglo: Margaret Tačer i Angeli Merkel to što su obje stekle diplome iz oblasti prirodnih nauka, a njemačkoj kancelarki i Terezi Mej to što su obje ćerke protestantskih sveštenika.

Lopta se i dalje kotrlja

Pored tih, ipak manje važnih paralela, Merkel i Mej dijele još veliki broj mnogo dubljih sličnosti. „Mislim da je poređenje na mjestu“, kaže Jozef Janing iz berlinskog ogranka trusta mozgova Evropski savjet za međunarodne odnose. „One imaju sličan pogled na vođenje politike: pragmatično su fokusirane na neposredan, sljedeći korak, a ne na uzvišene vizije o deceniji pred nama.“

Još jedna od osobina koja bi Mej mogla da učini omiljenom u njemačkom rukovodstvu jeste njena reputacija autoritarne ličnosti koju je stekla u Ministarstvu unutrašnjih poslova sprovodeći čvrstu politiku prema imigrantima i proširivši nadležnosti vlade.

„Ona je klasičan ministar unutrašnjih poslova“, kaže Janing. „A klasičan ministar unutrašnjih poslova je – barem prema viđenju Nijemaca – čovjek zakona i reda. Sprovođenje zakona – to je suština rada ministarstva unutrašnjih poslova. Takav je kao ministar unutrašnjih poslova bio Šojble, takav pokušava da bude (aktuelni ministar Tomas) de Mezijer.“

Takva reputacija Tereze Mej bila je razlog zbog kojeg je u njemačkom kabinetu došlo do velikog olakšanja nakon informacije da će ona biti nova premijerka – posebno s obzirom na alternative: lažnog populistu i šoumena Borisa Džonsona (u međuvremenu imenovan za ministra spoljnih poslova, prim.red), neiskusnu poslanicu Andreu Lidsam ili državnog sekretara Majkla Guva poznatog po neslavnoj izjavi da je britanskom narodu „muka od eksperata“. Svo troje su bili glasni zagovornici „bregzita“.

„Možda će malo racionalnosti da se vrati u debatu“, izjavio je za „Špigel“ Herbert Reul, šef poslaničke grupe CDU u Evropskom parlamentu. Slično misli i Janing: „Mislim da su reakcije (u Njemačkoj) pozitivne jer je ovo bolje nego što su se nadali neposredno nakon referenduma krajem juna. Čini se da se lopta i dalje kotrlja.“

Više menadžer, nego lider

Moguće je da Tereza Mej neće žuriti. Na sudbonosnom referendumu ona je bila na strani onih za ostanak u EU – ali ne pretjerano strasno, što u predstojeće delikatne pregovore o „bregzitu“ unosi dozu neizvjesnosti.

„To znači da ona mora da pobjedi na obje strane spektra – jer je ni oni za izlazak, niti oni za ostanak u EU ne smatraju svojom“, procjenjuje Janing. „Njen pragmatizam dozvoljava joj da sprovede svaku odluku, ma kakva ona bila, bez da komplikovanim pričama objašnjava zašto nešto mora da uradi. Ona to sprovodi zato što je tako odlučeno i ona to samo implementira. Ona je više menadžer, a manje lider – jer menadžer uvek mora da traži saglasnost upravnog odbora.“

U utorak (12.7.), na vijest o tome da će Tereza Mej postati premijerka Britanije, Angela Merkel reagovala je uobičajeno uzdržano. Nije bilo srdačnih čestitki, niti tople izjave da se „raduje budućoj saradnji“ sa Mej. „Zadatak novog premijera biće da unese jasnoću u pitanje kakve odnose Britanija želi u budućnosti da gradi sa Evropskom unijom“, rekla je kancelarka poslije susreta s irskim premijerom Endom Kenijem.

U stvari, ima mnogo razloga da se očekuje da, bez obzira na sličnosti, Angela Merkel i Tereza Mej neće funkcionisati onako harmonično kao na karikaturi „Berliner cajtunga“. Prije svega, i jedna i druga su pod pritiskom da ostanu tvrde – u vrijeme kada se Evropska unija suočava sa rizikom da jedna po jedna zemlja-članica počne da se okreće prije svega sopstvenim nacionalnim interesima.

„Mnogo zavisi od toga kako će Mej upotrijebiti svoj pragmatizam“, smatra Janing. „Ako bude imala realan pristup tome šta Britanija može da očekuje od EU u zamjenu za pristup jedinstvenom tržištu, onda mislim da mogu da prođu dobro. Ali ako pragmatizam bude koristila da pokuša da isposluje maksimalan ishod za Britaniju na drugih, onda neće dobro proći sa Merkelovom.“