Litvanija legalizuje prinudno vraćanje sa granice

„Pogranična policija sada smije zakonski da vrati ilegalne migrante preko granice i nema pojedinačnog ispitivanja da li je nekoj osobi potreban azil ili ne“,  kaže Jurate Juskaite, direktorka litvanskog Centra za ljudska prava za DW. Litvanija još od 2021. sprovodi ovu praksu, a ovim se ta praksa zakonski pokriva. Prije dvije godine naglo je porastao broj ilegalnih prelazaka granice iz Bjelorusije, a litvanska vlada je u tome vidjela napad autoritarnog vladara Bjelorusije Aleksandra Lukašenka, nazivajući cijelu situaciju „hinridnim napadom“ pretpostavljajući da je cilj destabilizacija EU. Poljska i Letonija su se takođe suočile sa povećanjem broja migranata. Optužili su Bjelorusiju da namerno privlači migrante iz trećih zemalja da bi ih poslala preko spoljne granice Evropske unije.

Zakon će važiti u vanrednim situacijama i prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova zakonski se razlikuje prirodna i instrumentalizovana migracija.

Civilni pogranični policajci

Na 680 kilometara granice sa Bjelorusijom Litvanija je podigla 550 kilometara dugačku ogradu od bodljikave žice, visoku četiri metra. Prema novom zakonu, granicu će nadzirati i civilni čuvari granice. Taj korak kritikuju nevladine organizacije. Juskaite, recimo, kaže da su kriterijumi za stupanje u takvu službu veoma niski, a tim ljudima će zvanično biti dozvoljena upotreba sile. Julija Zelvenska je šefica pravne savjetodavne službe Evropskog savjeta za izbjeglice, krovne organizacije za 110 evropskih nevladinih organizacija. Ona kaže da će novi litvanski zakon dovesti do normalizacije primjene sile i do kriminalizacije migranata. Zelvenska navodi da slične civilne „lovce na granici“ ima i Mađarska, a Litvanija se u donošenju zakona ugleda upravo na Mađarsku. Prošlog petka (28.04.) jedna portparolka Evropske komisije je rekla da postojeći zakoni Evropske unije sadrže I odredbe o zaštiti granica, među Kojima je i propis da pogranični policajci moraju da budu specijalizovani i primjereno školovani. 

Litvanski zakon nije jedini

Prisilno protivzakonito vraćanje na spoljnim granicama Evropske unije dobro su dokumentovale i nevladine organizacije i novinari. Šef Agencije Evropske unije za zaštitu granica Fronteks Fabris Leđeri je prošle godine podnio ostavku jer je Agencija bila izložena optužbama da je učestvovala u pušbekovima. Često su sa njima povezane i optužbe za fizičko zlostavljanje. Komitet za borbu protiv mučenja Savjeta Evrope navodi da se prilikom hapšenja koje sprovode policija, pogranična policija ili obalska straža primjenjuju šamari, udarci pesnicama i pendrecima. Da li je legalizacija pušbekova put bez povratka? Zelvanska kaže da je i prije litvanskog zakona bilo sličnih mjera. „To je uopšteno govoreći bila poprilično raširena situacija u različitim članicama Evropske unije. Najčešće su to bile kratkoročne mjere u vanrednoj situaciji, radilo se dakle o ograničavanju prava na azil“, kaže Julija Zelvenska. Organizacija Pro Asyl navodi da takvu regulativu makar djelimično imaju Poljska i Mađarska.

Zaštita granica Evropske unije i osnovna prava

Jedna portparolka Evropske komisije je u četvrtak (27.04.) izjavila da se zakon koji još nije stupio na snagu preispituje i da je Komisija u stalnom kontaktu sa litvanskom vladom. Osim toga, naglasila je da je stav Evropske komisije jasan – zaštita granice se mora odvijati u skladu sa zaštitom ljudskih prava.

Karl Kop, referent za evropska pitanja nevladine organizacije Pro Asyl, smatra da Evropska komisija kao zaštitnica ljudskih prava neće ispuniti taj zadatak: „Evropska komisija je kao zaštitnica ljudskih prava u Evropskoj uniji dužna da obezbijedi ljudska prava i primjenu Povelje o ljudskim pravima. Ona vrši i nadzor i sankcioniše eventualne povrede. Ali mi sumnjamo da će ona odraditi svoj posao“. Kop dodaje da Komisija dopušta mnoge stvari koje ne bi smjela i ne sankcioniše povrede ljudskih prava.

Pojedinačno ispitivanje sprovode pogranični policajci?

Evropski sud u Luksemburgu pozabavio se još prošle godine litvanskom pravnom regulativom u oblasti azila. Presuda je ustanovila da su zakoni o vanrednom stanju koji su tada važili u Litvaniji protivni evropskim zakonima ako faktički suspenduju pristup pravu na azil. 

Juskaite kaže da novi litvanski zakon doduše predviđa mogućnost da litvanski pogranični službenici u pojedinačnim slučajevima mogu da provjere opravdanost nečije želje da podnese zahtjev za azil, ali smatra da ti ljudi nisu kompetentni za tako nešto. „Vidjeli smo da protjeruju djecu, da ljude zimi šalju nazad u šume bez cipela. Vidjeli smo ljude kako umiru u litvanskim šumama“, kaže ova aktivistkinja.

Savjet Evrope poziva da se zaustave pušbekovi

Ministarka unutrašnjih poslova Litvanije Agne Bilotaite rekla je u utorak (02.05.) da zemlja mora da se brani: „Kada se radi o nacionalnoj bezbjednosti i ljudskim pravima nema jednostavnih rešenja, ali nema ni alternativa“, prenose novinske agencije izjavu ove konzervativne političarke. Ona je dodala da litvanska tajna služba raspolaže informacijama da Bjelorusija razgovara sa Iranom i Irakom o novim direktnim letovima.

Komitet Savjeta Evrope za sprečavanje mučenja je pozvao evropske vlade da okončaju praksu prinudnog vraćanja preko granice, naročito na spoljnim granicama Evropske unije. Direktor tog tijela Alan Mičel je naglasio da kompleksna situacija na granicama ne znači da države mogu da zaborave svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava. Prema njemu su pušbekovi protivzakoniti.

Članice Evropske unije su obavezne da poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nadzire ovu oblast. Litvanske nevladine organizacije namjeravaju da tuže državu Litvaniju pred tim sudom, navodi Juskaite, a razmišlja se i o tome da se slučaj iznese pred druge međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije. Osim toga, Evropska komisija može da otvori postupak ustanovljivanja povrede ugovornik obaveza Litvanije. Komisija je tek otpočela sa preispitivanjem.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu