Kurti za DW: Srbija barem da prizna kosovske dokumente

Kosovki premijer Aljbin Kurti apeluje na Zapad da „izvrši pritisak“ na Beograd kako bi Srbija priznala dokumenta Kosova. On je u razgovoru za DW, tokom boravka u Berlinu, rekao da je to uslov da zaživi zajedničko regionalno tržište, predviđeno Berlinskim procesom.

„Kako bismo postigli zajedničko tržište, Srbija mora da prihvati dokumenta Kosova i tako omogući četiri slobode protoka koje odgovaraju vrijednostima EU“, dodao je on, misleći na slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.

Na pitanje da li mora da insistira na tome „Republika Kosovo“ i da li je tu spreman na ustupke kod pitanja regionalnog tržišta, Kurti je rekao:

„Ne možemo se vraćati ni u 1999. kada smo oslobođeni, ni u 2008. kad smo proglasili nezavisnost, kao ni u 2010. kad je Međunarodni sud legitimisao deklaraciju o nezavisnosti ili 2012. kad je okončan međunarodni nadzor nad nezavisnošću. Dokumenta moraju da se prihvate kakva jesu.“

„Moj pasoš se priznaje u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj“, rekao je Kurti, nabrajajući evropske zemlje koje nisu priznale Kosovo, „i ako Srbija hoće da uđe u EU, onda u prvom koraku barem mora da se priključi tim zemljama koje nisu priznale nezavisnost, iako su one, kako je poznato, u manjini."

„Za razliku od Srbije, Kosovo je demokratska zemlja"

Kurti, koji se u Berlinu sastao sa kancelarom Olafom Šolcom, te srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem uz posredstvo izaslanika EU Miroslava Lajčaka, upitan je da li ima problem da razgovara s Vučićem kojeg naziva „autokratom“.

„Nije jednostavno, jer, za razliku od Srbije, Kosovo je demokratska zemlja. To je kvalitetna demokratija. U našoj zemlji opozicija može da dobije izbore“, rekao je Kurti. 

„Želio bih da se stvari u Srbiji promijene, da se ne sarađuje sa Kremljom koji vodi neopravdanu vojnu agresiju protiv Ukrajine, i želio bih da Srbija uvede sankcije Rusiji i distancira se od Putina i sopstvene prošlosti pod Miloševićem“, dodao je Kurti u intervjuu za DW.

Na pitanje da li će prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština, kao što je potpisano u Briselskom sporazumu, Kurti je izbjegao odgovor: „Principijelni dijalog treba da vodi pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa, koji se koncentriše na međusobno priznanje. I to ne priznanje na kraju jednog napornog procesa, već međusobno priznanje treba da bude u centru sporazuma kojim se normalizuju odnosi."

„Ne vjerujem", dodao je Kurti, „da Evropskoj uniji treba Srbija koliko Srbiji treba EU. Sve zemlje Zapadnog Balkana zajedno imaju stanovnika koliko Holandija, dok im je zbirni BDP kao slovački. Ali, Zapadni Balkan u EU bi skratio spoljne granice EU za tri hiljade kilometara, što je dobro za bezbjednost."

„Srbija da ne sjedi na četiri stolice“

Na pitanje da li vidi opasnost da ruski „hibridni rat", o kojem je ranije govorio, i na Balkanu preraste u pravi rat, Kurti je rekao: „Dokazano je da hibridno ratovanje na zamjenjuje pravi rat, već ga priprema. Vidimo da autokratske države ne kupuju naoružanje samo za vojne parade, već ga koriste protiv susjeda."

Kurti je dodao da veoma vodi računa šta se dešava u Srbiji gdje se skoro tri odsto BDP izdvaja za vojsku. „Na granici Kosova i Srbije već ima 48 vojnih baza koje ugrožavaju mir i bezbjednost u našoj zemlji. Ali još uvijek se osjećamo sigurno zbog sposobnosti naše države, i činjenice da je NATO na Kosovu iako mi nismo članica, kao i da na Kosovu imamo integrisanu EU, iako nismo članica.“

Komentarišući „svestrane i duboke“ odnose Srbije i Rusije, Kurti je zaključio: „EU i NATO moraju da se pobrinu da Srbija više ne sjedi na tri ili četiri stolice, i treba da cijene doprinos Kosova. Za Kosovo nema alternative, niti će biti paralelnih projekata osim EU i NATO."

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu