Kritike Erdoganove kampanje vakcinacije
1. februar 2021
Kao i u mnogim zemljama širom svijeta, u Turskoj se takođe zahuktava kampanja za vakcinaciju protiv Kovida-19. Turski ministar zdravlja, Fahretin Kodža je 14. januara pokrenuo prvu od ukupno četiri faze. Od tada se, kineskom vakcinom CoronaVac, vakcinišu rizične grupe stanovništva: građani stariji od 85 godina, personal u staračkim domovima, zaposleni u zdravstvu i apotekari. Prema informacijama Ministarstva zdravlja do sada je vakcinisano milion i 540.000 građana Turske.
Cilj Vlade Turske je da se u roku od šest mjeseci postigne tzv. imunitet krda u turskom društvu. No, virolozi i ljekari sumnjaju da je ovaj ambiciozni cilj realan. Kritikuje se da je poručeno samo 40,5 miliona doza vakcina CoronaVac, kineske farmakološke kompanije Sinovac, a bilo je najavljeno 50 miliona doza.
„Ni sa 50 milona doza se u Turskoj ne bi mogao postići imunitet krda", kazao je ekspert za infektivne bolesti Murat Akova na Univerzitetu Hadžetepe u Ankari. Za to bi bilo neophodno oko 70 do 80 miliona doza, kaže on.
Bez povjerenja u kinesku vakcinu
Ono što Vladi još otežava stvar je nepovjerenje turskog stanovništva u kinesku vakcinu. Razlog su različite informacije o njenom dejstvu. Dok studija koju su provele turske bolnice i medicinske ustanove na 300.000 dobrovoljnih probanata pokazuje da je vakcina djelotvorna 91,25 odsto, iz drugih zemalja koje takođe koriste vakcinu CoronaVac, dolaze znatno drugačije brojke.
U Indoneziji su testovi pokazali efikasnost 65,3, a u Brazilu samo 50,38 procenata. Virolog i biolog iz američke biohemijske kompanije „SADA Bajontehnolodži", Semih Taren u rezultatima testova ne vidi razlog za zabrinutost. Do odstupanja je došlo zbog različitog broja slučajeva u testovima. Naime, u Indoneziji i Brazilu je mnogo manje ljudi učestvovalo u testiranju. „Osim toga 50 procenata efikasnosti, kao u Brazilu nije dokaz da vakcina ne djeluje. Mora se razmišljati o tome da ukoliko se jedna vakcinisana osoba zarazi virsuom, kod nje se očekuju mnogo slabiji simptomi. I to je još uvijek pozitivan rezultat."
Pojedini eksperti kritikuju to što se turska vlada obezbijedila samo jednom vrstom vakcine. No, prema zvaničnim informacijama vlasti namjeravaju da poruče vakcine i kod drugih proizvođača. Navodno je turska vlada u kontaktu i sa njemačkim proizvođačem Bajontek.
Da li se Turska kockala?
Murat Akova smatra da je sada prekasno da se postigne dogovor sa Bajontekom ili Modernom. „Jer, postoje problemi kod proizvodnje obje vakcina." Fajzer je isporuku Bajontekove vakcine u Evropu usporio, a u neke zemlje čak obustavio.
I molekularni biolog Urartu Seker sa Univerziteta Bilkent kritikuje tursku vladu zbog propuštenog vremena. „Očigledno je da smo zakasnili", rekao je. „Proizvodni kapaciteti mnogih proizvođača vakcina su iscrpljeni. Prema informacijama iz Bajonteka određen je jedan kontigent vakcina i za Tursku. Ali, da li su vakcine zaista dostupne? Ili su to samo puste želje?"
Semih Taren kaže da je zavisnost o samo jednoj vakcini velika greška. „U idealnom scenariju bi trebalo da se na raspolaganju ima nekoliko različitih vakcina. S obzirom da su tehnologije proizvodnje različite, onda je i postignuti imunitet višestruk", objašnjava virolog Taren. Pri tome bi problemi koji nastupe mogli da budu kompenzovani drugom vakcinom.
Ljekarska komora želi više transparentnosti
Sada Ljekarska komora Turske vrši pritisak na vladu. Komora kritikuje da program vakcinacije Ministarstva zdravlja nije dovoljno transparentan, i zahtijeva da njeno udruženje bude bolje uključeno u proces. U nedavno objavljenom objašnjenju se zahtijeva da se na raspolaganje stavi više informacija. „Molimo da se Lekarskoj komori dostavi tačan broj izvršenih vakicnacija i uvid u to da li je došlo do neočekivanih neželjenih efekata kod vakcinisanih osoba."
Predsjednica Ljekarske komore Korur Findžandži je za DW izjavila da se nada da će biti više transparentnosti, i to bez obzira što se dejstvo kineske vakcine do sada pozitivno ocjenjuje. „Uzimajući u obzir ograničene podatke koje imamo, zaključujemo da vakcina nema neželjenih efekata i skoro stoprocentno štiti od teškog toka bolesti."
Korona-kriza: Erdogan i gubitak povjerenja
Ovo nepovjerenje ima predistoriju. Na samom početku korona-krize uzdrmano je povjerenje Ljekarske komore u tursku vladu i njen krizni menadžment. Njihovi proračuni su se često razlikovali od zvaničnih podataka Minstarstva zdravlja. Na primjer, ljekari su proteklog novembra objavili sopstveno istraživanje prema kojem bi broj inficiranih korona virusom mora da bude 300 odsto veći.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan se prvo usprotivio optužbama i Ljekarsku komoru prikazivao kao terorističku organizaciju. S obzirom da je sumnja u zvanične brojke u jednom trenutku bila toliko velika, nije više pomagao manevar skretanja pažnje.
Ministarstvo zdravlja je bilo primorano da prilagodi zvanične brojke slučajeva korone. I zaista se ispostavilo da je Ministarstvo zdravlja mjesecima varalo i samo slučajeve sa simptomima korona virusa ubacivalo u statistike. Tako proigrano povjerenje je i danas, nekoliko mjeseci nakon skandala, vidljivo; prema ispitivanjima javnog mnjenja, u ovom trenutku tek svaki drugi građanin želi da se vakciniše.