Koji su dometi tursko-armenskog sporazuma?

Mora se računati još na značajne otpore i dijelom žestoke proteste nacionalista i u Turskoj, i u Armeniji prije nego što protokol potpisan u subotu uveče u Cirihu bude ratifikovan u parlamentima dviju zemalja. Već dan uoči potpisivanja u Erivanu je protestovalo desetak hiljada Armena.

U svakom slučaju na trnovitom putu ka pomirenju savladana je važna etapa i sada se postavlja pitanje: šta dalje? Vodi se računa o svakoj riječi i zato dvojica ministara spoljnih poslova i nisu davala nikakve izjave – armenski ministar koji ne bi pomenuo genocid i turski ministar koji ne bi govorio o zauzimanju azerbejdžanske teritorije od strane Armenije rizikovali bi kredibilitet u sopstvenim zemljama.

Sporazum ne odgovara nacionalistima

Evropska unija, koju je predstavljao Havijer Solana, i Turskoj, i Armeniji obećala je poboljšanje odnosa nakon ratifikacije Sporazuma o normalizaciji odnosa. Međutim, upravo tu vrstu „nagrade“ odbacuju nacionalisti u obje zemlje kao „izdaju“. Turski jastrebovi podsjećaju na 37 diplomata koje su širom svijeta ubili pripadnici jermenske terorističke grupe Asala i upozoravaju na izdaju „bratskog“ azerbejdžanskog naroda. Za armenske nacionaliste i dijasporu neprihvatljiva je normalizacija odnosa ukoliko Turska ne prizna genocid nad Armenima tokom Prvog svjetskog rata.

Važnost svake riječi

Ministri spoljnih poslova pogađali su se oko svake riječi u protokolu. Isto tako mukotrpna biće nastojanja da se pridobiju poslanici i javnost dvijju zemalja. Međutim, ne smije se odstupiti sa puta pomirenja i zato je i dalje neophodna podrška, pa ako treba i pritisak EU, SAD, Francuske, gdje živi mnogo Armena, kao i Rusije. Hladni rat u Evropi je prošlost i on mora postati prošlost i na njenoj periferiji.

Autori: B.Guengor/N. Briski

Odg. urednik: Z. Ilić