Kineske vakcine: alat Srbije u igri sa Briselom
25. januar 2021Masovna vakcinacija, koja se provodi u Srbiji, privukla je pažnju medija na njemačkom jeziku. Švajcarski Noje cirher cajtung piše:
„Da li ste za srp i čekić ili za zvijezde i pruge? To se pitanje postavljalo ljudima u Srbiji tokom hladnog rata. Danas se ideološki sukob odvija između Fajzera i Sputnjika – vakcine iz SAD-a i vakcine iz Rusije. Čak i kada je riječ o vakcinaciji, Srbija njeguje tradiciju jugoslovenske "klackalica"- politike pod Titom: malo se osloni na SAD, pa onda opet na Rusiju."
„I tada, kao i sada, režimu je bio potreban novac", piše švajcarski list. „Ali on takođe želi i određeni stepen nezavisnosti, ne želi da ga u potpunosti vodi Moskva. Istovremeno, Zapad je zabrinut zbog uticaja Rusije i Kine, i želi da za sebe veže države na Balkanu, koje nisu članice EU. To je veoma ugodna situacija za Srbiju. Beogradu se velikodušno laska sa svih strana."
„Zato na veb-stranici vlade Srbije možete ne samo da iskažete interesovanje za vakcinaciju, već i da odaberete da li želite da koristite vakcinu kompanije Bajontek/Fajzer, Sputnjik V, kinesku vakcinu kompanije Sinofarm, onu evropskih firmi AstraZeneka ili vakcinu Moderna. Malo zapadno, malo istočno."
U članku se navodi da u vakciniciji trenutno zaostaju one zemlje koji nisu u EU, ali i one koji nisu samostalno pregovarale sa proizvođačima vakcina, jer su se previše oslanjale na Kovaks. „U Crnoj Gori i na Kosovu teško da će biti isporuka prije marta. (…) U Bosni i Hercegovini se prva mala isporuka očekuje krajem februara. (…) U Albaniju je do sada isporučeno samo nešto manje od hiljadu doza vakcina."
Tako vakcina, zaključuje Noje cirher cajtung, „postaje svojevrsna ideološka predstava u jugoistočnoj Evropi".
- Pročitajte i ovo: Srbija: EU pomaže više, ali je Kina „bratska“
Igra privlačna i za Peking i za Beograd
Dopisnik njemačkog Velta iz Pekinga Maksimilijan Kalkhof navodi da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je počela da vakciniše kineskim cjepivom Sinofarm. U tekstu se podsjeća na dosadašnju saradnju Beograda i Pekinga u različitim oblastima i na kraju postavlja pitanje da li bi zbog toga Evropska unija trebalo da bude zabrinuta. Odgovor njemačkog novinara je sljedeći:
„Srbija je kupovala i vakcine Bajontek/Fajzer, kao i ruski Sputnjik V, ali samo su kinesku vakcinu na aerodromu dočekali bubnjevi i trube. Imajući to na umu, previše je lako reći da se Srbija okreće Kini. Ta zemlja u stvari igra dvostruku, ako ne i trostruku igru."
„Ono što na prvi pogled izgleda kao okretanje od Evrope, moglo bi – kako tvrde posmatrači – da bude nešto sasvim suprotno: Beograd pokušava da izvrši pritisak na Brisel iskazujući ljubav prema Kini. Prema toj logici, zemlja želi da poboljša svoju pregovaračku poziciju u pristupnim pregovorima. Ta igra je privlačna i za Peking, jer, na kraju krajeva, Srbija se graniči sa četiri zemlje EU. Za Narodnu Republiku Srbija je kineski mostobran u Evropi."
- Pročitajte i ovo: Velt: Ne treba potcjenjivati odnose Srbije i Kine
Pored toga, piše dalje Velt, „postoji i zajednički politički imenitelj u odnosima Beograda i Pekinga: obje države su – prema njihovoj sopstvenoj percepciji – u teritorijalnim sukobima. Republiku Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, Srbija smatra dijelom svoje teritorije – iako Prištinu sada priznaje više od 100 zemalja. A Narodna Republika polaže pravo na ostrvsku državu Tajvan, koja jeste međunarodno izolovana, ali je de fakto nezavisna. Beograd i Peking pokušavaju da se suprotstave priznavanju tih država i zagovornici su principa nemiješanja u unutrašnje stvari."
Dopisnik Velta iz Pekinga na kraju zaključuje: „Ako je istina ono u šta neki posmatrači vjeruju, Srbija samo igra na kinesku kartu kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju sa Evropom. To je za EU dobra vijest. Ali tačno je i ovo: ako Beograd izgubi vjeru u pridruživanje EU, instrumentalizovana kineska ljubav mogla bi vrlo brzo da postane prava. Taj problem može da riješi samo ulazak u Evropsku uniju."
Priredio Ivan Đerković