Katalonija: Adios Španiji! Adeu i EU?

U EU još od 2004. vrijedi takozvana Barroso doktrina, nazvana prema bivšem predsjedniku Evropske komisije, José Manuel Barrossu. Prema ovoj doktrini, svaka nova država koja se odvojila od neke evropske članice i opredijelila se za nezavisnost, više nije članica EU, niti joj se članstvo dodjeljuje po automatizmu. Ovaj pravni koncept je formulisao José Manuel Barroso, kako bi oduzeo vjetar u leđa pokretima za nezavisnost u belgijskoj Flamanskoj, u Baskiji u Španiji i Francuskoj, u Sjevernoj Irskoj, usjevernoj Italiji, ali i u Kataloniji. Ovaj koncept je još jednom potvrdio u intervjuu za BBC 2014, jer se radilo o mogućnosti škotske nezavisnosti.

Glasnogovornici Evropske komisije trenutno u Briselu gotovo svakodnevno ponavljaju Barroso doktrinu, jer ih španski novinari stalno pitaju da li bi nezavisnost Katalonije implicirala i njeno članstvo u Evropskoj uniji. Kratki odgovor glasi – ne! Katalonska vlada tvrdi suprotno. Stava je da 7,5 miliona stanovnika Katalonije, u gornjem uglu Iberskog poluostrva, može 1. oktobra glasati za nezavisnost od Španije, a da istovremeno mogu ostati građanima Evropske unije.

Ponovno pristupanje EU moguće

Ukoliko dođe do nezavisnosti Katalonije, ona će moći aplicirati za članstvo u Evropskoj uniji. No, mora proći sve pristupne procedure koje mogu potrajati godinama. Nadasve bi članice Evropske unije morale glasati u korist pristupnih pregovora, a među njima je i Španija. No, male su šanse da se to desi.

Gledajući iz ekonomske perspektive, i za mnoge stručnjake, kompanije i banke, čak i u Kataloniji, bit će veoma teško nositi se sa nezavisnošću, odnosno rastavljanjem od EU. Eksport katalonske autoindustrije fokusiran je gotovo isključivo na zemlje EU. Kao „treća zemlja“, Katalonija će morati plaćati carine i okončati trgovinske sporazume sa EU. Ostaje nejasno kako će se državnost Katalonije odraziti na granicu sa susjednom Francuskom, članicom EU. Veliki dio prometa roba i putnika odvija se na ovoj granici, koja bi nakon katalonske nezavisnosti postala granica izvan EU.

Samostalnost Katalonije ne bi bila samo politička, nego i privredna avantura, kaže poslovni odvjetnik Geor Abegg za „Wirtschaftswoche". On radi u Barceloni i u Madridu za ured „Rödl i partneri”. “Katalonski političari nisu uopšte informisali svoje građene o tome, te je glasanje zato apsurdno, kao i u slučaju Brexita. I da je referendum legalan, ne može se naprosto postaviti pitanje da li se želi ili ne odvajanje od Španije." Katalonija je veoma zadužena. Nakon neovisnosti bi Španiji morala odmah isplaiti 10 milijardi eura.

A šta je sa DDR-om?

Pristalice katalonske nezavisnosti ukazuju na to da je i bivša Njemačka demokratska republika 1990. prihvaćena u EU bez sporazuma o pristupu. No, pravnici smatraju da je to drugačiji slučaj. Njemačka demokratska republika je 3. oktobra 1990. postala dijelom Savezne Republike Njemačke, koja je bila članica EU. No, ovdje se radilo o pristupanju, a ne o istupanju. Pristup su jednoglasno odobrile sve članice EU. U konačnici, i Škotska bi nakon eventualne nezavisnosti od Velike Britanije morala proći sve pristupne procedure, naglasila je Evropska komisija više puta. U svakom slučaju, Velika Britanija koja više nije članica EU, ne bi mogla svojim glasom spriječiti prisup Škotske Evropskoj uniji. A tu je i Grenland – artički otok je na vlastiti zahtjev 1985. napustio EU, nakon što je postao manje-više nezavisan od Danske. Pravno, Grendland nije država, ali nije ni članica EU. Zvuči komplikovano? Upravo tako, a ovo će pitanje sigurno u budućnosti okupirati Evropski sud i mnoge pravnike.